Tiče se najpopularnije hrane među Srbima – hleba
U srpskom narodu hleb nije samo hrana – on je svetinja.
Od davnina se hleb poštuje kao dar Božiji, simbol života, porodice i duhovnog blagostanja.
Zbog toga ne čudi što su generacije naših predaka razvile čitav niz običaja, pravila i sujeverja vezanih za hleb – posebno za mrvice koje od njega otpadaju.
„Ko zgazi mrvu, gazio je Boga“
U mnogim krajevima Srbije i danas se veruje da je svaka mrvica hleba sveta, jer potiče od Božijeg blagoslova.
Ako neko nehajno zgazi mrvu, verovalo se da će navući nesreću, bolest ili siromaštvo – ne samo na sebe, već i na svoj dom.
Zato su bake decu opominjale: – Nemoj da gaziš mrve, to nije samo hleb, to je greh!
U nekim domaćinstvima mrvice se sakupljaju sa stola i nikada se ne bacaju u đubre. Umesto toga, ostavljaju se pticama, stoci ili se zapale, kako bi se simbolično „vratile“ prirodi.
Zašto se hleb ne okreće naopako?
Još jedno duboko ukorenjeno verovanje jeste da se hleb nikada ne sme ostaviti okrenut „naopako“, tj. korom nadole.
Verovalo se da to donosi svađu u kući, bolest ili čak glad. Hleb mora uvek stajati uspravno, sa licem prema nebu – kao znak poštovanja prema onome što hrani.
Mrvice za putnike, mrvice za pokojne
Nekada se u vojnike ili putnike stavljala mrvica hleba u džep, kao amajlija protiv nesreće. Verovalo se da ona čuva od gladi, ali i od zlih ljudi.
Uoči Zadušnica, domaćice bi stavljale tanjir sa mrvicama na prozor ili ispred kuće – za „duše predaka“ koje navraćaju. Time se odavala počast, a mrvice su bile simbol zajedničkog obroka sa onima kojih više nema.
Običan zalogaj – sveto značenje
Hleb se uvek lomi, a ne seče, naročito onaj svečani – badnjački, božićni ili slavski. Time se iskazuje zahvalnost i vera da se „život ne seče, već deli“.
Zato, sledeći put kad vam padne mrvica hleba – nemojte je zgaziti.
U narodnoj tradiciji, to je kao da ste zgazili molitvu. Pokupite je, ostavite pticama ili tiho zahvalite. Ne zbog sujeverja, već zbog poštovanja. Jer hleb nije samo testo. To je duša našeg naroda.
(Espreso)