Pravoslavni vernici danas obeležavaju Đurđic, slavu koja je u narodu poznata i kao „mali Đurđevdan“, jer je reč o istom svecu, Svetom Đorđu.
Danas će se u svim pravoslavnim crkvama vernici tokom bogosluženja podsećati na Svetog Đorđa i njegov značaj u hrišćanstvu.
Veruje se da Sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.
Ova slava se smatra jednom od pet najvećih u Srbiji, a u kalendaru Srpske pravoslavne crkve nije ubeležena crvenim slovom.
Sveti Đorđe je jedan od najvećih hrišćanskih svetaca, a pravoslavci ga naročito poštuju. Na ikonama se uvek prikazuje kao vojnik na belom konju koji kopljem probada aždaju.
Narodno verovanje kaže da zima počinje sa Đurđicem, a završava se sa Đurđevdanom (6. maj).
Podsetimo, svetac je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni, hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.
Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.
Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.
Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta.
(Espreso)