Jovan Milanović, čovek koji je bio najduže u ratu s NATO (od 1995) u ekonomskoj školi koju je pohađao u Kuršumliji, gde je i rođen, rangiran je pod brojem jedan kao „učenik s najuspešnijom karijerom svih generacija“. Razlog: ukrao je ispred nosa Alijanse planove na kojima je bio datum agresije na Jugoslaviju 1999, s obeleženim objektima, ciljevima, fazama, brojem snaga.
Trista telegrama
General-potpukovnik, načelnik Odeljenja za ratne veštine u JNA, vojni izaslanik u Alžiru i Tunisu, jugoslovenski ministar savetnik pri EU (umiven naziv za obaveštajnog oficira), zamenik načelnika VOS uspeo je u Briselu, srcu špijunaže, da napravi srpsku obaveštajnu mrežu. Do kraja 1998. brojala je više desetina ljudi najvišeg diplomatskog ranga, u strukturama NATO, EU, Partnerstva za mir. Iste godine u Lisabonu održan je samit NATO na temu“Ugroženost mira na Balkanu: represalije srpskih bezbednosnih snaga protiv albanskog stanovništva na KiM“. Iz nje je, svedoči Milanović, isijavala nužnost „humanitarne intervencije“, pa je u centralu poslao šifrovani telegram s naslovom „Priprema NATO na agresiju na SRJ“. Prosledio je posle oko 300 telegrama s više stotina stranica. Major Binel uhapšen je 19.oktobra 1998. Optužen za nacionalnu veleizdaju, osuđen je na pet godina zatvora, odležao tri. Danas radi kao geometar u Tuluzu
U startu je „skuvao“ jednog Portugalca. Prethodno je proučio njegovu biografiju, video je da je imao ključnu ulogu u pripremi samita u Lisabonu. Dakle, znao je sve, trebalo je iščačkati detalje. Nediplomatski do kraja, rekao mu je da želi da upozna prvog agresora. Nije ni stigao da se osvrne, a dobro mu je i legla na prazan stomak rakija kojom ga je srpski general neštedimice častio, tek – razvezao je jezik. Posle je saznao da je francuski general, šef njihove vojne delegacije u NATO rekao da se žestoko protivi planovima za agresiju i da odbija angažovanje Pariza u tom poduhvatu. U nameri da se sretne s njim, upoznao je šefa njegovog kabineta, majora Pjer-Anrija Binela, obaveštajnog oficira koji je završio prestižnu vojnu akademiju Sen Sir, predodređenog za veoma značajnu karijeru. Našli su odmah tačku obostranih interesa.
Dokumenta u kesama za đubre
Obojica su ušli u igru svesni svih posledica. Znao je Binel da naš general može da ga, u nekom trenutku, kompromituje, uceni. S druge strane, ako ga Francuz uvuče u neku prljavštinu – neće izvršiti zadatak, obmanuće državu. Neverovatna špijunska operacija ipak je počela: dokumenta koja je dobio od Binela (doneo ih je u Milanovićev stan) nosio je u kesama za đubre, prerađivao u ambasadi na način kako to nalažu obaveštajne procedure, pod okriljem mraka slao za Beograd. Ujedno je sve proveravao na dva-tri mesta, držao na vezi i druge članove špijunske mreže. Dotle je Beograd izmeštao ljudstvo i borbenu tehniku. Mnogi ciljevi su, zahvaljujući spretnom Jovi, jednostavno – nestali! U oktobru 1998. otkriveno je da je naš general zapravo vojni obaveštajac. U pritvoru je proveo 39 dana, a po povratku u zemlju je radio kao zamenik šefa vojne obaveštajne službe.
HTELI DA BOMBARDUJU SRJ, BEZ OBZIRA NA PREGOVORE
Na jednoj glavi „tomahavka“ koja nije eksplodirala Vojnotehnički institut je pronašao da je cilj memorisan 15. marta 1998. Mete su navodno određene tek 12. oktobra, a ovo dokazuje da je odluka da se SRJ bombarduje, bez obzira na razgovore i pregovore, već uveliko bila doneta.
(Izvor: Kurir)