Svaki dan na stotine starijih ljudi čekaju posetioce ili bar telefonski poziv od svoje porodice. Međutim u poslednjim fazama njihovih života, njihova stara srca koja neće kucati još dugo, obično su gorko razočarana.
Ipak, kada je starac koga su sestre znale samo kao mrzovoljnog čoveka umro, i one su čistile njegovu sobu, pronašle su nešto što ih je duboko dotaklo i rasplakalo. Među stvarima pacijenta, sećanja na ceo jedan život, pronašle su pesmu:
Šta vidite sestre? Šta vidite?
O čemu razmišljate, kada me vidite?
Mrzovoljnog starca, ne previše mudrog,
Neizvesnih navika, sa dalekim očima?
Ko gnjavi svoju hranu i ne odgovara.
Kada glasno kažete:“ Želim da pokušate!“
Onaj koji izgleda kao da ne primećuje ono šta činite za njega.
I stalno nešto gubi…čarapu ili cipele?
Koji pruža otpor ili vam ne dozvoljava da radite šta hoćete,
Sa kupanjem i hranjenjem ispunjava vaš dan.
Da li to mislite? Da li to vidite?
Onda otvorite oči sestre. Ne gledate me.
Ja vam govorim ko sam, sedim ovde tako miran,
Dok radim na šta se vi kladite, dok jedem šta vi želite.
Ja sam malo dete od 10 godina, sa majkom i ocem,
braćom i sestrama, koji se međusobno vole.
Mladić od 16, sa krilima na ngama
Sanjajući da ću uskoro, upoznati ljubav.
Mladoženja od skoro 20, moje srce je procurilo,
sećajući se obećanja, koja sam dao.
Sa 25, imam svoju decu,
Kojima sam potreban da ih vodim i obezbedim siguran dom.
Čovek od 30, moji mladi već brzo rastu,
vezani jedno za drugo, vezama koje traju.
Sa 40, moji mladi sinovi su porasli i otišli,
ali moja žena je tu pored mene.
Sa 50, još jednom se bebe igraju oko mene,
opet su tu deca, moja voljena i ja.
Mračni dani su stigli, moja supruga je umrla.
Gledam u budućnost, tresem se sa jezom.
Moji mladi sada podižu svoje mlade,
a ja mislim o godinama, i o ljubavi koju sam poznavao.
Sada sam starac, priroda je surova,
bezveze je što ovolike godine čine da se odećaš kao budala.
Telo, grči se, snaga i držanje su nestali.
Na mesti gde je bilo srce, sada je kamen.
Ali unutar ovog tela, nalazi se duša dečaka.
I sada i opet, moje srce vene.
Sećam se radosti, sećam se bola,
I volim i živim, život opet iznova.
Mislim na godine, ne toliko mnogo, a otišle su prebrzo.
I prihvatam činjenicu da ništa ne traje večno.
Zato otvorite dobro oči, otvorite i pogledajte:
Nisam mrzovoljan starac,
pogledajte bliže, pogledajte MENE!
Nemojte nikada da pretpostavite da „starac“ pored vas ne vidi više stvari dobro. On živi i oseća stvari baš kao i vi. U svakom telu bije srce koje ostaje mlado, čak i kada telo ostari. Setite se reči ovog starca uvek kada vidite starije ljude na ulici i odnosite se prema njima na način na koji zaslužuju.
(Izvor: Kurir)