Stotinak navijača Dinama, ozloglašenih Bed blu bojsa, nalazi se trenutno u grčkim zatvorima.
Hrvatski državljani su trenutno pod istragom zbog učešća u krvavim sukobima u atinskom naselju Nova Filadelfija 7. avgusta uoči meča AEK – Dinamo. Tom prilikom je ubijen 29-godišnji Mihalis Kacuris.
Grčka vlada je navijače podelila u manje grupe i poslala u 21 zatvor. A kakvo stanje tamo vlada, opisao je bivši hrvatski osuđenik za Jutarnji list.
Koridaljos, zloglasni i najveći zatvor, smešten je na zapadnoj periferiji Atine. Požutelih je zidova, na čijem vrhu su namotani kolutovi žilet-žice. Iza njegovih rešetaka jedan od zatvorenika je i Dimitris Kufonidis, član anarhističke grupe „17. novembar“, osuđen na 11 doživotnih zatvora zbog ubistava diplomata, političara i biznismena.
U tom zatvoru, koji zovu grčkom verzijom zloglasnog Sing Singa, smešten je deo hrvatskih navijača. Iz njega je 12. jula 2012. pobegla Olivera Ćirković, pripadnica grupe Pink Panter.
No, Koridaljos je poznat i po dva spektakularna bega, što su zabeležili svetski mediji. U junu 2006. u dvorište tog zatvora sleteo je helikopter.
Nikos Palalokostas i njegov pomoćnik izašli su iz letilice, bacili dimne bombe, i u opštoj kakofoniji uspeli u helikopter uvući Nikosovog brata Vasilisa (40), koji je služio 25-godišnju kaznu zbog otmice grčkog brodarskog magnata Georgea Milonasa, za kojeg je plaćena otkupnina od 38 miliona evra, i 32-godišnjeg Albanca Alketa Rizaija, koji je služio kaznu za ubistvo. Nikos je tada bio i sâm jedan od najtraženijih grčkih begunaca.
Tri godine kasnije, 22. februara 2009. godine, prema istom modusu – oteti helikopter, filmski beg – Vasilis i Rizaj opet su pobegli iz Koridaljosa, što je tada imalo za posledicu smene vodećih ljudi u grčkim zatvorima.
– Tata, ja odavde neću izaći živ – rekao je jedan od uhapšenih „Bed blu bojsa“ svojem ocu, poručivši kako im već nakon dolaska prete grčki zatvorenici, gestikulirajući to prstom preko vrata. Hrvatska diplomatija odmah je reagovala, i hrvatski pritvorenici koji su dobili pretnje odmah su premešteni u druge zatvore.
Hrvatski državljani su smešteni u 21 kaznenu ustanovu, otkrio je ministar pravosuđa Ivan Malenica. Grčke vlasti garantuju im sigurnost, ali kakvo je stvarno stanje u grčkim zatvorima, vidljivo je i iz dokumenta Veća Evrope Tretman zatvorenika u Grčkoj, objavljeno u septembru 2022. godine. Uslovi života uvreda su za ljudsko dostojanstvo, navodi se u izveštaju.
Posebno su istaknuti prenatrpanost i loši uslovi, učestalo nasilje među zatvorenicima, ozbiljan nedostatak osoblja i neadekvatna zdravstvena zaštita. Popunjenost u najvećem Koridaljosu bila je 152 posto. U jednom od zatvora za 66 osoba bilo ih je smešteno 126, a u drugom je nagurano 280 ljudi na službenih 166 mesta.
Roditelji uhapšenih navijača Dinama, nakon što su upozorili na pretnje kojima su im sinovi izloženi, upravo radi njihove sigurnosti ne žele više da istupaju u medijima.
O tome kako izgleda život u grčkim zatvorima Jutarnji je razgovarao s jednim bivšim hrvatskim osuđenikom, koji je pristao da ispriča svoje iskustvo iz grčkih kaznionica, a bio ih je u njih nekoliko. To iskustvo podelio je pod uslovom da mu ne otkrijemo identitet. Dok nam opisuje život iza rešetaka, pokušavamo da uporedimo njegovu priču s nekim od filmova ili serija sa zatvorskom tematikom ili brojnih dokumentaraca.
– Gledao sam ja puno filmova i serija o zatvorima, ali to je neusporedivo – kaže. O tome kakvi su, bez razmišljanja kaže:
– Uslovi su bili katastrofalni. Primera radi, u zatvoru na Krfu, bio sam 21. zatvorenik u ćeliji, a jedini koji nije bio tamo zbog ubistva. Svi ostali bili su ubice. Najbolje ću to ilustrovati kad vam kažem da bismo hranu dobijali kao lavovi u zoološkom vrtu. Podigli bi jednu rešetku i gurnuli hranu kroz nju. Na stražarnicama je bila specijalna policija s pancirkama. Generalno, u grčkim zatvorima oko 10 posto su bili Grci, sve ostalo bili smo mi, stranci, a većinom Albanci. Grci su „drukeri“, uglavnom surađuju s osobljem. Koliko se sada mogu prisetiti, između 6 i 6.30 sati bilo je prebrojavanje. Ručak je uvek bio između 12 i 13 sati, nakon čega bi sledio odmor. U drugoj kaznionici, koja se nalazila na 1200 metara nadmorske visine, u sobi je bio jedan radijator koji bi zimi grejao između 19 i 21 sat. Prozora nije bilo, samo rešetke; stavljali smo plahte kako sneg ne bi padao u ćeliju, a greje te samo toplina tela… – opisuje svoje iskustvo.
Priseća se i jedne priče: – Uz zatvor na Krfu, u koji će verojatno biti premešten deo Bed Blu Bojsa, vezana je jedna legenda koju sam čuo od drugih zatvorenika. Kažu da ga je sagradio Englez, i pomalo podseća na našu zvezdu u Lepoglavi. Kad je završio, doveo je svoju verenicu kako bi joj pokazao svoje delo, a ona ga je pitala: „Pa za koga si to gradio“?? Za ljude!“, odgovorio joj je. Nakon toga ga je napustila. On je očajan, počinio samoubistvo skokom s vrha te zvezde – kaže sagovornik.
I nastavlja da opisuje kako se život iza rešetaka razlikuje od onoga što svake vlasti, pa tako i grčke, službeno tvrde o uslovima u zatvorima.
– Naprosto se moraš izboriti za svoja prava. Ja sam bio u toj, kako su nas zvali, „balkanskoj ekipi“. Mene su kod telefonske govornice napali Grci, ali to sam sâm rešio. Istukao sam ih. I tako gradiš autoritet. Kada su Srbi koji su bili u zatvoru čuli da su me napali Grci, obratili su mi se rečima: „Brate, zašto nam nisi rekao, mi bi ih sredili!“. Bio sam jedini Hrvat u kaznionici u kojoj su bili Srbi, ali uvažavali su me. Doduše, ne znam kakva su iskustva drugih po grčkim zatvorima, ali postoji strah od potencijalnih napada radi osvete zbog ubistva navijača AEK. U pravilu, kada do takvih sukoba dođe, stražari ne intervenišu, osim ako nije potrebna lekarska pomoć. U zatvoru se sve rešava fizičkom snagom. Telefonske govornice često su mesta sukoba. Nemaš se kome žaliti na tretman ili hranu. Sećam se da smo za doručak obično dobijali čaj, krišku hleba, jogurt ili paštetu. Mogao si kupiti hranu u zatvorskoj kantini, ali kao zatvorenik nisi mogao sam ići kupovati. Dao bi popis, osoblje bi to kupilo i donelo u ćeliju, a novac bi ti skinuli s tvog računa – rekao je ovaj bivši zatvorenik.
Kaže da je korupcija među zatvorenicima najnormalnija stvar, pa navodi sledeći primer.
– Nekom ćeš dati kutiju cigareta da ne moraš čistiti WC, ili mu platiti da ti po noći čuva hranu da ti ju neko ne ukrade. Bilo je dosta narkomana u zatvoru, i oni dolaze i do droge. I kad imaju drogu i kad su nadrogirani, onda samo spavaju, i k‘o „zombiji“ su. Ali, kad im nestane droge i kad nastupe krize, to je užas. Viču, urlaju…
Na naše pitanje je li u slobodno vreme mogao poszajmiti neku knjigu iz knjižare, kao što to mogu zatvorenici u Remetincu, samo se nasmejao: – Kakva knjižara. Jedini dodir s vanjskim svetom bio je, kaže, kada bi ga prevozili iz kaznionice koja je bila udaljena sedam sati vožnje, do grčkog glavnog grada.
– E, to je tek bio užas. Autobusi imaju metalne rešetke na prozorima, put je bez stajanja, pa nuždu obavljaš u plastičnu bocu. A još kad je autobus pun narkomana koji urlaju, viču…
Osim Bed Blu Bojsa i njihovih roditelja, loše uslove u grčkim zatvorima ističu i međunarodne organizacije, te nevladina udruženja koje nadgledaju penalne institucije te države. Prema tim izveštajima, grčki zatvorski uslovi spadaju među najgore u Europi. Prošle godine, u 25 kaznionica različitih namena u Grčkoj, bilo je nešto više od 11.000 zatvorenika. Sve te ustanove imaju dvostruko više zatvorenika nego što bi ih trebalo biti prema međunarodnim standardima. Grčke vlasti suočene su s mnogim kritikama zbog stanja u zatvorskom sistemu.
Naš sagovornik i sâm je bio svedok tog „overbookinga“ u grčkim kaznionicama. Primera radi, kaže da su u hrvatskim kaznionicama zatvorenici jednolično odeveni u džins košulje i pantalone, dok u grčkim kaznionicama nosiš ono što sam osiguraš. Poseti članova porodica su dozvoljeni, ali kaže kako je samo čuo njihov glas, jer sve se odvija iza mutnog stakla.
– Nije retkost spavati po hodnicima na madracima. Ti madraci imaju žicu, koja može biti opasno oružje. Moraš uvek biti na oprezu da te neko tim komadom žice ne ubode u jetru, jer tada nema pomoći – kaže.
U jednom trenutku dodaje: – Pokušajte stupiti u kontakt s Kristijanom Golubovićem, srpskim kriminalcem koji je bio u grčkom zatvoru. Srpski kriminalac, jedan od glavnih likova dokumentarca „Vidimo se u čitulji“, na poseban je način u rijaliti šouu „Zadruga“ – opisao svoje iskustvo iz zatvora u Grčkoj.
– Završio sam na robiji u Grčkoj, u februaru 1996. godine. Bio sam osuđen na četiri i po godine zatvora. Sa mnom je bilo sedam Srba, osam Makedonaca, dva Bugara, jedan Hrvat i jedan Bosanac. Ostali robijaši su ih maltretirali. Cvileli su od muke! E, onda je došao kralj! Da bih ih obranio, primio sam 100 noževa za četiri i po godine, ubio sam devet ljudi, a nisam dobio ni dana robije – rekao je Golubović i nastavio zabavljati gledaoce:
– Srbe je tamo je*alo, tuklo i maltretiralo 270 mediokriteta, poput ovih učesnika „Zadruge“. Kad probaju da ubace karticu u telefon da bi pozvali nekog, odmah dođu petorica i nožem im zaprete. Šutnu ih u dupe i kažu: „Ti si Srbin! Marš!“ i otmu im kartice. Ja sam to zaustavio! – ispričao je Golubović. Pohvalio da je bio najveća faca u zatvoru.
– Bio sam apsolutni car, digao sam revoluciju. Štitio sam svoju ekipu! Od mene su naučili kako da prave noževe i da ih kriju, kako da se brane, biju… To je Če Gevara sistem! – rekao je Kristijan.
Naš sagovornik svoje prisećanje o grčkim zatvorima završio je poslednjom fazom, onom kad je čekao da se nakon sudske odluke može vratiti u Hrvatsku.
– Da samo vidite taj užas. Grci znaju da idete, i to gde tih 20-ak dana boravite, to su nemogući uslovi. Pacovi su veliki kao mačke. Inače, ako vas Grci osude na prvostepenom sudu, skloni su vas osloboditi na drugostepenom, apelacijskom. Nije nemoguće da se to dogodi i „Bed Blu Bojsima“. Ili, ako ih optuže samo za učestvovanje u tučnjavi, osude na kazne koje će moći otkupiti nakon izdržanog dela kazne – razmišlja naglas naš sagovornik.
No o tome kakav užas vlada u nekim zatvorima znam i iz ličnog, novinarskog iskustva.
Pre gotovo četiri desetleća bio sam u zatvoru koji je bio čak gori nego grčki. Posetili smo zatvor u kojem je bio smešten hrvatski pomorac Anton Belić, koji je umro dok je izdržavao kaznu doživotnog zatvora zbog krijumčarenja droge. Danima nisam mogao doći sebi od šoka. Recimo, jedna scena je kada gledate stražare kako drvenim palicama lome rebra zatvoreniku koji se previja od bolova u prašini zatvorskog dvorišta, ili kada šef smene stavlja u džep košulje egipatske funte koje je Antonu Beliću dala supruga. Čak i kada smo imali pisano odobrenje za posetu u trajanju tri sata, potpisano strane šefa svih egipatskih zatvora, ta poseta nam je skraćena za jedan sat, i nisu dozvoljavana nikakva daljnja pitanja.
Bio sam u zatvoru u istanbulskoj četvrti Bajrampaša u posetu Hrvatima u zatvoru. Išao sam u posetu s njihovim turskim advokatom koji je sredio dozvolu. Nosio sam im hranu jer zatvorska uprava tada nije trošila novac na hranu za zatvorenike i morali su je osigurati sami. U Grčkoj nije ista situacija, ali jedan od onih koji je javno podelio svoje iskustvo bio je i sada pokojni hrvatski pomorac Kristo Laptalo, koji je preminuo 2015. godine. No, njegova supruga nije voljna puno pričati o tome i jedva je pristala izneti nekoliko rečenica. Njegova udovica, kad smo je pitali o tome što misli što mogu očekivati uhapšeni Bed Blu Bojsi, kratko nam je odgovorila:
– Jako me uzrujalo kad sam videla vesti o navijačima koji su završili u grčkom zatvoru. To je bilo davno, moj suprug je platio glavom, jer nakon što su ga pustili iz zatvora, razboleo se i preminuo. Verujem da je taj boravak u tamošnjem zatvoru pridoneo njegovoj bolesti. Bila sam celo vreme u Grčkoj dok je trajao postupak u kojem je na kraju oslobođen krivice. Grozno je prisetiti se svega toga. Ne verujem da će ti mladići tako skoro biti pušteni, i imam samo jednu poruku za njih i njihove roditelje: Neka im Bog bude na pomoći i da im da snage da sve to izdrže. Trebaće im strpljenja i novca. Ne bih rekla više ništa, jer se toga više ne želim ni prisećati – poručila je.
Hrvatski pomorac, koji nije bio kriv, proveo je 16 meseci u grčkom zatvoru nakon što je na brodu Coral Sea 2008. godine otkriveno 52 kg kokaina. Na prvostepenom sudu bio je osuđen na 14 godina zatvora, nakon čega je na Apelacijskom sudu bio oslobođen krivice i pušten na slobodu. Nakon povratka u Hrvatsku, Dubrovčani su mu priredili veličanstven doček na Stradunu. Od teške bolesti preminuo je u julu 2015. godine, u 66. godini. Deo svog iskustva u policijskom pritvoru, pa u atinskom zatvoru, opisao je u pismu koje je poslao nedeljniku Nacional, a koje je taj nedeljnik objavio.
„Malac od dvadeset godina stegao mi je lisice da znam da su na mojim rukama. Stavio je kolajnu i krst na njoj u najlonsku kesicu kao da su smeće, skinuo mi kaiš s pantalona i vezice s cipela, a sat mi je ostao. Naočare su mi ostale. Policijska stanica i tri ćelije za privremene pijandure, emigrante, razbijače i kapetane. Ni Feliniju to nije uspelo dočarati. Stražari su dobri i uviđavni, puštaju članove porodice više nego što bi trebali i donose nam hranu i piće koje naručimo, i na tome im hvala“, opisivao je svoj prvi susret s grčkim zatvorom dubrovački kapetan, a potom je nastavio o tome kako je prevezen u kaznionicu.
„Lisice, auto, Atina, ulazak u atinsku kaznionicu… Malac od 20 godina s gumenim rukavicama, a meni moje godine, kaže: ‘Svucite se, molim Vas, do gola‘. Ni deda, ni kapetan. ‘Raširite, molim Vas, noge i okrenite guzicu prema meni. Hvala Vam, to je dovoljno. Okrenite se prema meni i podignite svoju intimnost desnom rukom‘, kaže malac. Podigao sam. Trebam li je povući? pitam ga. ‘Ne treba‘, kaže. ‘Levom rukom pomaknite to što visi levo, pa onda desno‘“, opisao je Laptalo ulazak u kaznionicu u Atini. O higijeni i uslovima u ćeliji napisao je: „Čučavac je odvojen od dnevnog boravka plastičnom pregradom, u nekim ćelijama samo krpom. Krpa je dobra jer se u njoj ne legu žohari, ali nije dobra za promaju, jer se zavrti oko nogu pa ne znaš činiš li nuždu u krpu ili bužu – to vidiš tek posle. Mi smo srećni. Imamo plastiku i puno žohara. Jednom nedeljno je ubijanje žohara i prema računanju na prste, dosad je ubijeno 432.225… Privatnost se poštuje maksimalno… Vazda se kuca na vrata ćelije ako se ima šta pitati. Cigarete, čaša ili što god. I ne ulazi se ako se ne kaže napred. E sad, to napred čuje se na toliko različitih jezika… Ovde nema restorana, svako s vlastitom činijicom druge boje i veličine ide na kotao iz kojeg se deli hrana. Hrana nije problem, ali to što se drži i troši u ćelijama održava na životu velik broj žohara“, opisao je Laptalo život u atinskom zatvoru.
Za kraj, naš sagovornik, koji se seća i Laptalova iskustva te bivšeg zatvorenika iz Grčke, ima jednu poruku za pritvorene Bed Blu Bojse.
„Neka dobro zapamte ove dve grčke reči: META, što znači kasnije, i AVRIO, što znači sutra. To će najčešće čuti od tamošnjih stražara. Kad kažete: ‘Trebam lekara!‘, odgovor je Meta ili Avrio, a to kasnije i sutra nećete dočekati. Osoblje u grčkim zatvorima uglavnom ne zna engleski, a ako znaju, teško ih je razumeti ili jednostavno ne žele razgovarati. Bojim se da neće tako skoro izaći iz zatvora. I ja im želim da imaju strpljenja, a trebaće im i novca, jer grčki advokati skloni su obećati svašta što nije realno. To sam iskusio na vlastitoj koži“, rekao je na kraju.
Čak 24 od 34 grčka zatvora imaju problem prebukiranosti. Neki od njih, u kojima će biti smešten deo uhapšenih članova grupe „Bed blu bojsa“, prema izveštaju nakon monitoringa koje je provela delegacija Veća Evrope, a koja je posetila šest od 34 penalne ustanove u toj zemlji, pokazuju da u 15 od njih broj zatvorenika premašuje predviđeni kapacitet za trećinu.
KORIDALJOS
Zatvorski kompleks Koridaljos najveći je zatvor u Grčkoj i sadržava glavni zatvor s maksimalnom sigurnošću u zemlji, u kojem su smešteni i muškarci i žene s najvišim stepenom sigurnosti. Nalazi se u Koridaljosu, Pirej. Tokom 2021. godine u njemu je bilo smešteno 1.885 zatvorenika, dok je službeni kapacitet zatvora 1.200. Od ukupnog broja zatvorenika, njih 1.131 bili su stranci, najvećim delom iz Albanije, Afganistana, Alžira… U okviru tog zatvorskog kompleksa takođe se nalazi zatvorska bolnica. Iz izveštaja se može saznati da su sobe svetle i čiste. Tokom poseta delegacije Evropske unije, koja se bavila zatvorenicima koji su trebali medicinsku negu, brigu je vodilo 13 lekara, no bilo je kritika u vezi s higijenskim uslovima.
JANINA
Zatvor je udaljen stotinak kilometara od luke Igumenika, upravo one koju su kao odredište za beg tražili neki od Bed Blu Bojsa nakon sukoba s navijačima AEK. Opasan je s tri metra visokom bodljikavom žicom. Stražari nadziru zatvorenike iz stražarskih kućica s klima uređajima, a u ćelijama je izuzetno vruće. Jedan je od najprenatrpanijih, i prema izveštaju VE, unutra je gotovo dvostruko više zatvorenika od predviđenog broja. Posete su dozvoljene triput nedeljno.
KOS
U odnosu na ostale penalne ustanove, to je relativno mali zatvor, na istoimenom ostrvu nedaleko od turske obale, ali prilično prenatrpan, jer je u vreme „inspekcije“ VE bilo 97 odraslih, a predviđeno je 56 mesta. Većina zatvorenika su stranci, ali ima i Grka koji u tom zatvoru služe kaznu doživotnog zatvora.
NIGRITA
U pet krila ove kaznionice nedaleko od grada Seresa na severu Grčke, bilo je 2021. 714 zatvorenika (predviđeno je 600), od čega je bilo čak 487 stranaca 37 nacionalnosti.
SOLUN
Jedan od zatvora u koji je premešten deo uhapšenih Bed Blu Bojsa. Udaljen je oko 500 kilometara od glavnog grčkog grada, a prema dostupnim informacijama, grčke vlasti upravo su zbog sigurnosti počele premeštati uhapšene u penalne ustanove diljem Grčke, a jedna od njih je i zatvor u Solunu.
Grčka ima najgore brojke u Europi – 11.000 zatvorenika nalazilo se prošle godine u 25 kaznionica različitih namena u Grčkoj, a 152 posto bila je popunjenost u najvećem grčkom zatvoru, Koridaljosu. Sve te ustanove imaju dvostruko više zatvorenika.
(Kurir sport)