Na dan pada Carigrada, 29. maja 1453. godine, da bi sprečio da putir padne u ruke osvajača, sveštenik koji je služio svetu liturgiju se, Božjom voljom, povukao unutar crkve i nikada se nije vratio. Po predanju, vratiće se da dovrši bogosluženje kada ovaj hram ponovo bude pravoslavni.
Crkva Svete Sofije ili Crkva Svete Mudrosti, poznatija kao Aja Sofija, uprkos promenama kroz vekove, ostaje sveti simbol pravoslavne vere i kulturnog nasleđa, duboko poštovana i obožavana od strane pravoslavnih vernika širom sveta.
Sagrađena u 6. veku po nalogu vizantijskog cara Justinijana I kao hram Božanske Mudrosti, bila je najveća hrišćanska crkva svog vremena. Ova monumentalna građevina, sa svojom veličanstvenom kupolom, smatrana je vrhunskim dostignućem vizantijske arhitekture i simbolom pravoslavne crkve.
U Carigradskoj patrijaršiji čuvaju se stari spisi koji svedoče o čudesnom događaju koji se desio tokom poslednje liturgije u Aja Sofiji, kada su turski vojnici ušli u svetinju. Prema tim spisima, sveštenik koji je služio liturgiju, u trenutku kada su osvajači upali, prošao je kroz zid kako bi sprečio da putir dospe u njihove ruke.
Ovaj sveštenik, vođen Božjom voljom, povukao se unutar crkve i nikada se nije vratio. Veruje se da će se on vratiti da dovrši liturgiju kada Aja Sofija ponovo bude pravoslavna.
Ovaj čudesni događaj nije samo deo predanja, već je duboko ukorenjen u duhovnosti pravoslavnih vernika.
– Sveta Sofija je najvernije i najveličanstvenije izlaganje hrišćanske doktrine i hrišćanskog služenja – ona predstavlja početak i kraj sveta; to je njeno mističko značenje – rekao je za života Sveti Nikolaj Ohridski i Žički o ovoj svetinji, ističući njen duboki duhovni značaj ove svetinje koja za pravoslavne vernike nije samo građevina, već živi simbol vere i nade.
(Religija)