U danima pred Vaskrs, crkve širom pravoslavnog sveta ispunjene su tišinom, tamjanom i molitvama.
Jedan od najdubljih trenutaka Velike sedmice događa se na Veliki petak, kada se u hramu iznosi plaštanica, sveta ikona Hristovog polaganja u grob.
Njeno značenje je duboko, potresno i prepuno simbolike, a poklonjenje plaštanici predstavlja jedan od najsnažnijih činova vere i poštovanja u pravoslavnoj tradiciji.
Šta je plaštanica?
Plaštanica je platno ili tkanina na kojoj je izvezen ili naslikan lik Hrista nakon skidanja sa krsta, kako leži mrtav, pripremljen za polaganje u grob.
Ona simbolizuje Hristovu smrt i njegovo privremeno počivanje u grobu, pre slavnog Vaskrsenja.
Najčešće je bogato ukrašena, uokvirena cvećem i postavljena u sredini hrama, u simbolički prikazani Hristov grob, oko koga se okupljaju vernici.
U tom trenutku, ceo hram odiše tugom, ali i tihom nadom, jer vernici znaju da smrt nije kraj, već početak pobede nad njom.
Zašto se poklanjamo plaštanici?
Poklonjenje plastanici je izraz najdublje vere, poštovanja i učestvovanja u Hristovom stradanju.
Time što prilazimo, klanjamo se i celivamo plaštanicu, mi
- Pokazujemo ljubav i zahvalnost Hristu za žrtvu koju je podneo radi spasenja celog čovečanstva
- Učestvujemo duhovno u njegovom putu ka Vaskrsenju
- Priznajemo svoje grehe i tražimo oproštaj
- Izražavamo veru u većini života i nadu u sopstvenom vaskrsenju.
- Upravo taj čin poklonjenja nas podseća da Hristos nije samo istorijska ličnost, već živi Bog koji je stradao i vaskrsao za svakog od nas.
Dok stojimo pred plaštanicom, crkva nas uči tišini. Tada ne govorimo mnogo, ne pozdravljamo se uobičajenim rečima, već ćutimo, molimo se, razmišljamo.
U tom trenutku, vera nije samo reč. ona postaje osećaj, duboko lično preispitivanje i tiho predavanje volji Božijoj.
(Srbija Danas)