Od nebrojenih reči koje čovek izgovori tokom svog života, samo su dve jedinstvene – prve i poslednje reči. Poslednje reči najčešće čuju lekari ili medicinsko osobolje koje brine o pacijentu, a one su ponekad pod uticajem lekova, straha od smrti ili pak dubokog shvatanja da ona sledi. Ovo su neke od neobičnih i šokantnih zabeleženih izjava pre smrti:
Ljut do kraja
Nije svako miran u poslednjim fazama svog života, a neki su nažalost ljuti do kraja. U slučaju 20-godišnjeg člana bande koji je završio u bolnici zbog raka jetre nastalog od hepatitisa, to se potvrđuje. On je bio okružen članovima porodice, a u poslednjim minutima života, majka mu je na uho šapnula „idi prema svetlu, idi prema Isusu“. Njegov odgovor je bio „je*e mi se za Isusa“. Odmah nakon toga, okrenuo je glavu i napravio zastrašujuću grimasu uz povik „Dođavola, dođavola, neeee!“ Čim je to izgovorio, svi vitalni znakovi su iščeznuli iz njegovog tela. Porodica u sobi bila je šokirana i preplašena.
Nerazumevanje smrti
Smrt dece je jedna od najtužnijih stvari s kojom se čovek može susresti u životu. Kad su se dvojica dečaka igrala pored potoka nedaleko od svojih kuća, dogodilo se nešto nezamislivo – pukla je cev naftovoda, zbog čega je celo područje postalo visoko zapaljivo. U okrutnoj igri sudbine, upravo su se tada dečaci igrali s upaljačem, pa su uzrokovali požar celog područja. Obojica su prošli s teškim opekotinama i bili su u stanju šoka. Kada je medicinsko osoblje došlo i počelo da se brine o njima, jedan od njih je potreseno rekao „moja mama će se jako ljutiti na mene jer sam uništio novu ojeću“. Nesvestan da će umreti, dečak je odmah nakon toga poslednji put izdahnuo.
Veteran Drugog svetskog rata
Ljudi pred smrt mogu halucinirati ili biti zbunjeni vezano za vreme i prostor u kojem se nalaze. Najčešće se prisećaju stvari iz prošlosti, misleći da se događaju sada, a najčešće je prisećanje na jake emocije. U slučaju veterana iz Drugog svetskog rata, on je počeo da moli za milost i život nacističkog vojnika. Kako bi ga umirili, doveli su mu lekara koji zna nemački i koji mu je rekao „U redu je, gospodine, slobodni ste“. Neverovatno, ali u tom trenutku se pacijent smirio, a 30-ak sekundi kasnije je umro.
Ljudi u crnom
Stvari koje ljudi vide pred smrt nisu uvek simboli sreće i mira, a nije ih uvek ni lako objasniti. U slučaju starice koja je bila u staračkom domu i kojoj su počeli da otkazuju organi, ona je preplašena pritisnula dugme kako bi pozvala sestru. Na uho joj je šapnula, tako da niko drugi ne čuje – makar su bile same, muškarac u crnom je tu. Sestra se zbunjeno okrenula prema uglu prostorije, a tamo nije bilo ničega. Starica je ponovila „Tu je. Zar ga ne vidiš? Sav je u crnom, ima i crni šešir. Pogledaj kako su mu oči crvene. Isteraj ga“. Sestra ju je uzela za ruku, nadajući se da je reč samo o halucinaciji. Ipak, za staricu je ona bila stvarna pa joj je u poslednjim trenucima života prouzrokovala veliki strah.
Lokacija tela
Većina ljudi želi čistu savest pre nego što umre, pa za posledicu mnogi od njih na samrtničkoj postelji priznaju svoje „grehe“. Tako je jedan pacijent u svojim poslednjim trenucima hirurgu neprestano ponavljao „telo je u šumi pored hrastovog drveta“. Nije davao nikakva dodatna objašnjenja pa nije izgledao prisebno. Ipak, policija je odmah pozvana.
17 sati
Stariji muškarac koji je imao hronični dijabetes je nakon amputacije organa bio na samrti, a poželeo je da se oprosti od svoje porodice. Svi su došli, osim njegovog sina koji nije bio u zemlji. Kad su mu rekli da će doći za 17 sati, samo je rekao „17 sati, to je mnogo“. U tome trenutku je zaspao i tek se povremeno budio, ali nije govorio. Uspeo je da izdrži i dočeka sina, razgovarao je s njim i 10 minuta nakon toga umro. Lekari ovaj slučaj pamte kao neverojatan primer snage volje.
„Bill je tu“
Medicinska sestra koja je brinula o gospođi kojoj su otkazali bubrezi zbog čega je dobila sepsu, pamti ovaj slučaj kao jedan od neobičnijih u svom radnom stažu. Dok je starici davala vode, ona je podigla ruku i prekinula je u tome, rekavši „ne moraš to da radiš više zlato, Bill je ovde, ja moram da idem“. Odmah nakon toga je umrla, bez imalo straha ili napetosti. Bill je bio njen suprug koji je umro pet godina ranije.
Smisao za humor
Dobar smisao za humor neke ne napusti do samog kraja, barem je tako bilo u slučaju morbidno gojaznog pacijenta koji je razvio čireve na nogama, pa su morali da mu ih amputiraju. Operaciju je teško podneo i postalo je očigledno da će umreti, ali je on, nesvestan te činjenice, svejedno rekao lekaru – „dobre vesti doktore, vidite da sam ipak malo lakši“. To je bilo poslednje što je rekao.
Puna soba ljudi
U bolnici u kojoj brinu o bolesnicima, čija bolest je u termalnoj fazi, medicinsko osoblje je premeštalo pacijenta koji je svako malo gubio svest i uopšte nije komunicirao. Odjednom, uspeo je da sedne na krevet i u čudu ih pitao „zašto su svi ovi ljudi ovde?“. Osoblje se zbunjeno pogledalo, jer su bili sami. Odmah nakon toga je umro, a ovakvi slučajevi ostavljaju pitanje o tome da li je reč o halucinacijama ili ipak nečem duhovnom u poslednjim trenucima.