Najbogatija žena arapskog sveta NATERANA DA PRIMI ISLAM zbog udaje – usledilo 20 GODINA PAKLA: Nije smela da izađe iz kuće, PRETUKLI JE U DŽAMIJI, imala sve, a nije imala ništa

FOTO: PRINTSCREEN

Muna Ajub je arapska milijarderka, jedna od najbogatijih žena planete i svojevrsna modna ikona; živi u Monaku, vlasnica je jedne od najvećih jedrilica ikada napravljenih i ima verovatno najveću privatnu kolekciju komada visoke mode na svetu.

Advertisement

Dakle, čuti je kako kaže: „Moja životna priča je veoma tužna. Imala sam jadno detinjstvo, jadan brak i jadan razvod“ nije nešto što odmah izaziva saosećanje.

Ali, jednom kada pročitate njenu životnu priču, onaj stari kliše „Novac ne kupuje sreću“ zaista počinje da zvuči kao istina.

Muna Ajub rođena je u Kuvajtu u libanskoj katoličkoj porodici srednje klase koja je živela u skladu sa zapadnim vrednostima.

Od treće godine odrastala je u katoličkom internatu u Libanu, a bila je nestašno dete zbog čega su je časne sestre često podvrgavale teškim kaznama poput batina ili uskraćivanja hrane. T

Advertisement

akođe, osećala je duboku tugu jer je u tako ranom dobu razdvojena od majke koju je obožavala.

„Od 3. godine osećala sam samo bespomoćnost i tugu“

Advertisement

„Bila je to noćna mora, osećala sam samo bespomoćnost i tugu. Svake noći sam plakala i često sanjala jedan te isti san – nose me u pozlaćenom kavezu i spuštaju ispred velike bele kuće, a onda bih pobegla iz tog kaveza i utrčavala u tu belu kuću da se sakrijem.

San bi prestajao kada bi me časne sestre budile da započnem još jedan užasan dan“, prisetila se ova 67-godišnjakinja, koja u tom dobu nije ni slutila da će pola života zaista provesti u zlatnom kavezu.

Advertisement

„To je trajalo sve do 17. godine kada je izbio rat u Libanu, a majka me je poslala na studije u Pariz. Ponovo sam bila razdvojena od nje u trenutku kada mi je bila najpotrebnija.

Moje tuga i depresija vremenom su postale sve naglašenije, a život u Paritzu takođe nije bio lak – noću sam morala da radim, a ujutru da idem na fakultet, a sve to vreme vapila sam za majkom i za utehom.

Advertisement

Ali, nisam mogla sebi da priuštim da me depresija obuzme i morala sam da nastavljam dalje, kao sama i bespomoćna tinejdžerka“, dodala je.

Udaja za milijardera i prelazak na islam

Advertisement

Muna je tokom studiranja honorarno radila kao konobarica, kada je i upoznala Nasera Al-Rašida, milijardera sa Bliskog istoka koji joj je promenio život iz korena.

U to vreme, Naser je bio savetnik kralja Saudijske Arabije i njegovo bogatstvo je procenjeno na 8 milijardi dolara.

Advertisement

Danas je nemoguće utvrditi koliko imovine i novca on zapravo ima, ali se svakako nalazi na Forbsovoj listi najimućnijih ljudi i u jednom trenutku verovalo se da je 12. najbogatiji čovek na svetu.

Mladu, relativno skromnu devojku zaslepeo je i očarao džentlmenskim stavom, skupim poklonima i odećom sa potpisom najluksuznijih modnih kuća.

Muna je verovala da je pronašla svog princa na belom konju, pa je bez oklevanja pristala da se uda za njega. Naser je uz prosidbu imao i jedan uslov – morala je da pređe na islam.

Muna se rodila i odrasla je u muslimanskoj zemlji i razumela je ovaj zahtev; zarad svoje sreće prešla je iz hrišćanstva u islam, ni ne sluteći koliko će je ta žrtva koštati.

Advertisement

Par je stao na ludi kamen na velikoj, raskošnoj ceremoniji 1979, kada je ona imala 22, a on 40 godina. U početku je bila srećna, ali se vrlo brzo njen život pretvorio u svojevrsni zatvor.

Naser je insistirao da Muna nosi hidžab, tvrdeći da je to minimum koji jedna muslimanka treba da uradi. Osim toga, bilo joj je zabranjeno da razgovara sa muškarcima i mogla je da izlazi iz kuće samo kada su praznici.

Njen život pretvorio se u život u zlatnom kaznu, ispunjen beskrajnim pravilima, usamljenošću i stalnim čekanjem, dok je njen muž bio zauzet putovanjima i svojom uspešnom karijerom.

Život u kome je Muna Ajub imala sve, a nije imala ništa

„Nakon što sam se udala, kada sam putovala u Evropu, nisam smela da idem u bioskop ili kod frizera, na zabave ili večere, ili da se družim sa bilo kim.

Advertisement

Uopšte mi nije bilo dozvoljeno da izlazim. Otputovala bih u Pariz, kupila bih najmodernije haljine, otišla bih kući, jela bih i spavala.

Bez obzira da li sam bila u društvu supruga ili ne, imala sam gomilu telohranitelja koji su me čuvali i vodili računa da dođem kući do 19 časova“, ispričala je ova Libanka svojevremeno.

Gospođa Ajub u svojoj kontroverznoj autobiografiji „La Verite“ piše kako ju je majka upozorila na rigorozno saudijsko društvo.

Advertisement

„Kada sam prešla na islam, znala sam da postoje određene navike koje moram da promenim, ali nisam ni pomišljala da će sve biti toliko strogo“, kaže Muna.

Ona se prisetila jedne prilike kada je ispružila ruku kako bi dodirnula par cipela na pijaci u Taifu tokom svetog meseca Ramazana, a član saudijske verske policije udario ju je štapom po ruci jer je u javnosti razotkrila ruku. Ali, bilo je mnogo gorih incidenata od toga.

Muna u svojoj knjizi opisuje grubost nekih muslimanskih ekstremista, od kojih su neki čak živeli i na Zapadu. Prvi put kada je kročila u džamiju u Parizu pretučena je jer je izgledala „hrišćanski“, odnosno nije nosila dželabiju, tradicionalnu odeću, već samo dugu suknju i maramu.

Oko vrata je nosila lanac sa obeležjem Kurana, ali jedna žena, misleći da je na ogrlici okačen privezak raspeća, strgla joj ga je sa vrata i bacila na pod.

Kada su drugi videli da je u pitanju znak Kurana, pomislili su da ga je sama bacila, skočivši na nju i počevši da je udaraju – skinuli su joj cipele, čupali je za kosu i naneli su joj ogromne modrice i podlive.

Godinama nakon što se razvela u jednom intervjuu izjavila je da u Saudijskoj Arabiji žene postoje samo da bi zadovoljile želje muškaraca i njihovu potrebu da dominiraju.

Advertisement

Izgnanstvo iz zemlje, razvod i konačno – sloboda

Uprkos silnom bogatstvu i činjenice da je sebi mogla da priušti šta god poželi, Muna je nosila crne haljine i burke, a njen nakit je jednostavno skupljao prašinu u sefu.

Godinama je bila duboko nesrećna, plačući svaki dan i maštajući o boljem životu i razvodu. No, položaj žene u saudijskom društvu bio je vrlo nezahvalan i razvod, posebno uzevši u obzir činjenicu da je imala petoro dece, bio je praktično nemoguć.

Muni je ipak, posle 20 godina mukotrpnog braka, izdejstvovala da se razvede u skladu sa islamskim zakonom.

U Naseru je ključao bes, pa je iskoristio svoj uticaj u arapskoj štampi da ocrni svoju bivšu suprugu i pokrene klevetničku kampanju.

Advertisement

Najednom, cela Saudijska Arabija ju je mrzela, a uz to je milijarder uključio dve brutalne klauzule u sporazumu o razvodu – morala je da napusti zemlju, a deca će ostati sa njim sve dok napune 18 godina. Takođe, Muni nije mogao da pripadne ni najmanji delić Naserovog bogatsva.

Ipak, nije se usudio da joj oduzme skupocene poklone koje je dobijala tokom braka, kako ne bi narušio svoj imidž u saudijskom društvu.

Poslovna investicija zbog koje je postala najbogatija žena arapskog sveta

Muna je nakon razvoda izgubila skoro sve, ali je bar izašla iz zlatnog kaveza. Preselila se u Pariz i bila je sigurna u jedno – njen život nije završen – tek je počeo! Zahvaljujući svojim vezama u visokom društvu, Muna je napravila profitabilnu investiciju.

Prodala je većinu skupocenog nakita, uključujući i dijamante neprocenjive vrednosti, koji je posedovala i novac uložila u luksuznu jahtu „Phocea“. Sama jahta je koštala oko sedam miliona dolara, ali je ona uložila još oko 20 miliona dolara kako bi je modernizovala i učinila ekskluzivnijom.

Advertisement

Muna je očito imala savršen poslovni njuh – jer je jahta postala ekstremno popularna, a bogataši su čekali u redu da je iznajme na nekoliko dana.

Ova sposobna, lepa žena počela je da zarađuje miliona i uažući u luksuzne nekretnine, za nekoliko kratkih godina prikupivši skoro pola milijardi dolara!

Bogatstvo joj je donelo sigurnost i status u društvu, ali i mogućnost da nastavi da uživa u svojoj strasti prema modi – danas ima neverovatnu kolekciju od preko 10 hiljada odevnih predmeta sa potpisom najluksuznijih modnih kuća.

Do te mere je veran kupac visoke mode, da mnogi brendovi imaju manekenke sa merama koje odgovaraju onim koje ima Muna, kako ona sama ne bi morala da dolazi na probu.

Muna često organizuje humanitarne akcije i revije na kojima prodaje skupocene komade garderobe, a novac dalje donira u dobrotvorne svrhe, najčešće organizacijama koje se bave žrtvama nasilja u porodici. Ona je istakla da su je upravo dobrotvorni rad i strast prema modi spasili dok je živela u zlatnom kavezu.

Advertisement

„Moda je za mene bila bekstvo, spasila me je“

„Svi smo imali svoj udeo u dobročinstvu, iako muškarci to nisu cenili. I naravno, postojala je moda. Moda je bila izraz u potpunoj suprotnosti od onoga što sam ja živela, jer u nekim haljinama pokazuješ svoju figuru i možeš da sanjaš o tome da budeš zavodnica, glumica, da budeš voljena i obožavana takva kakva jesi.

Možeš da sanjaš da te ne gledaju sa visine i ne lišavaju osećanaj sopstvene vrednosti. Kada ste pokriveni od glave do pete postoji tendencija da razvijete nizak osećaj sopstvene vrednosti i da postanete senka sebe“, ispričala je.

„Moda je za mene bila bekstvo i način na koji sam vraćala samopoštovanje. Koliko god ludo zvučalo, bila sam mlada i usamljena i moda mi je zaista pomagala.

Kada žene iz arapskog sveta kupuju haljine visoke mode, menjaju sve na njima, dodaju rukave, smanjuju dekolte, produžavaju ih.

Kada je moj bivši muž bio sa mnom, promenio bi sve na njima, ali kada nije bio tu, ne bih promenila nijedan detalj. Kupovala sam ih onakve kakve su, iako sam znala da ih nikada neću nositi“, dodala je ona.

Pretnje smrću zbog autobiografije

Muna je 2000. objavila svoju autobiografiju „La Vérité“ koja je podigla veo tajne u saudijskom društvu, detaljno opisavši svoj život dok je bila okružena islamskim ekstremizmom.

Možda i očekivano, zbog svega napisanog dobijala je čak i pretnje smrću od strane verskih fanatika, a u arapskoj štampi ponovo je, kao i tokom razvoda, predstavljena kao izdajnik i prostitutka – bila je ismevana, vređana i ponižavana.

Knjiga je postala bestseler i sa francuskog je prevedena i na italijanski, španski i rumunski, ali je u arapskim zemljama bila zabranjena.

„Iako nikada nije zvanično objavljena u arapskim zemljama, verujem da je moja knjiga stigla do mnogih arapskih žena.

Dobila sam mnogo pisama od arapskih žena koje se dive mojoj hrabrosti i volele bi da urade isto, ali su ugnjetavane, nemaju novca ili su im muževi oduzeli pasoš.

Danas mogu da kažem da mi je, kao i moda, knjiga mnogo pomogla i dala mi osećaj sopstvene vrednosti“, rekla je Muna u jednom intervjuu.

(Žena)

Advertisement
Advertisement