Jelisaveta je prva prepoznala da će njena mlada rođaka Devica Marija roditi Spasitelja, a njen još nerođeni sin Jovan Preteča iz majčine utrobe pozdravio je svog šest meseci mlađeg rođaka koji će ispisati novu istoriju sveta.
Manastir posvećen prvom susretu Svetog Jovana Krstitelja i Isusa Hrista nalazi se u mestu En Karem, na uzvišenju nedaleko od Jerusalima.
Ovaj manastir je sagrađen na mestu gde su živeli Jelisaveta i Zaharija, roditelji Svetog Jovana. To je i mesto koje je Bogorodica, kojoj je arhangel Gavrilo u snu javio da će roditi Spasitelja, posetila dok je njena rođaka Jelisaveta bila u iščekivanju porođaja.
„Blagoslovena si ti među ženama…“
Po predanju, kad je Jelisaveta ugledala svoju veoma mladu rođaku Mariju iz Nazareta koja joj je došla u goste u En Karem, pozdravila ju je rečima:
„Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje! Ali zašto sam toliko mila, da mi dođe majka Gospoda moga? Čim je zvuk tvog pozdrava stigao u uši moje, beba u mojoj utrobi počela je da skakuće od radosti. Blažena je ona koja je verovala da će Gospod ispuniti svoja obećanja!“.
Jelisaveta je prva prepoznala da će njena mlada rođaka Devica Marija roditi Spasitelja, a njen još nerođeni sin Jovan Preteča iz majčine utrobe pozdravio je svog šest meseci mlađeg rođaka koji će ispisati novu istoriju sveta.
U spomen na taj susret u molitvi Presvetoj Bogorodici jedna od rečenica glasi: „Blagoslovena si ti među ženama i blagosloven je plod utrobe tvoje“, kao neprolazna zahvalnost vernika za prvi dolazak Spasitelja.
Manastir Svetog Jovana Krstitelja
Iako je mnogo svetinja u Svetoj zemlji obnovljeno u 19. veku, manastir u En Karemu, sagrađen na mestu prvog susreta još nerođenih Jovana Preteče i Isusa Hrista, izdvaja se po svojoj neponovljivoj lepoti i duhovnoj atmosferi.
Upravo ovo sveto mesto privlači hodočasnike iz celog sveta, što svedoči o njegovoj jedinstvenoj lepoti i važnosti. Naziv En Karem, koji se prevodi kao „izvor u vinogradu“, simbolizuje miran kutak koji podseća na raj.
Iza visoke gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre manastira, nalaze se serpentine prekrivene lekovitim biljem i cvećem u neverovatnim bojama.
Dalije sa laticama veličine bebinog dlana, u beloj, ljubičastoj i purpurnoj boji, ne mogu a da ne izazovu oduševljenje, baš kao i džinovske palme, čije raskošne krošnje izgledaju kao da dodiruju nebo.
Manastir pripada redu Franjevaca katoličke crkve. Manastirsku portu, koja izgleda kao najlepši park, održavaju vredne monahinje Ruske duhovne misije u Svetoj zemlji.
Uz neprekidne molitve, one se trude da ovo sveto mesto bude ne samo duhovno bogato, već i vizuelno impresivno, kako bi hodočasnicima koji ga posete zauvek ostalo u pamćenju.
Na ulazu je postavljen znak koji zabranjuje fotografisanje unutar manastira, čime se još više čuva njegova duhovna i istorijska vrednost.
Jovan došao na svet kao dar od Boga starim roditeljima
Sveti Jovan se rodio oko 6 meseci pre svog rođaka Isusa Hrista. Jovanov otac je bio jevrejski sveštenik Zaharija, a majka Jelisaveta, rođaka presvete Bogorodice. Dugo nisu mogli da imaju dece i bili su već stari kada su ga dobili, pa su ga čuvali ga kao malo vode na dlanu.
Prema Jevanđelju po Luki, Zahariji se u jednom trenutku javio Arhangel Gavrilo koji mu je rekao da će Jelisaveta roditi sina koga treba da nazovu Jovan.
Pošto mu Zaharija nije poverovao, jer je već bio jako star da bi mogao da ima decu, Gavrilo mu je rekao da će biti nem sve dok mu se sin ne rodi, s obzirom na to da nije poverovao Anđelu Gospodnjem. Zaista je tako i bilo.
Kada se Jovan rodio, posle nedelju dana održana je svečanost obrezivanja, na kojoj je detetu trebalo dati ime. Okupili su se prijatelji i rođaci, koji su hteli su da detetu daju ime po ocu, Zaharija. Međutim, sa tim se nije složila Jelisaveta.
Rekla je da će se zvati Jovan. S obzirom na to da Zaharija i dalje nije mogao da govori, urezao je na daščici „Jovan mu je ime“. Tada je progovorio i počeo da se zahvaljuje Bogu i blagosilja ga.
Život u pustinji
Jovan je kao i svako dete živeo sa svojim roditeljima, okružen ljubavlju i pažnjom. Međutim, postojala je velika opasnost da će Jovan po naredbi kralja Iroda Velikog biti ubijen, pa sa majkom odlazi da živi u pustinji.
Naime, Irod je bio jevrejski kralj koji je naredio ubistvo muške dece u Vitlejemu starosti do dve godine kako bi izbegao gubitak prestola od novorođenog kralja Jevreja (Isusa Hrista) čije su rođenje najavili proroci. Jovan, stariji od Isusa pola godine, bio je u opasnosti.
Zaharija je pogubljen jer nije hteo da otkrije gde se nalazi njegov sin, a Jelisaveta je ubrzo umrla, pa su o mališanu brigu vodili anđeli. Jovan je u pustinji živeo do svoje tridesete godine. Jeo je pustinjsku hranu, bilje i divlji med, i dane provodio u molitvi.
Nosio je odelo od kamilje dlake opasano kožnim pojasom. Kada mu je došla reč od Boga da je vreme da među narodom širi veru i najavi dolazak Isusa Hrista, Jovan je u reci Jordan krštavao ljude i slušao njihove grehe koje su mu ispovedali.
Jovan je tada, prema Jevanđelju apostola Marka, govorio: „Dolazi za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remenje na obući njegovoj. Ja vas krstih vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim.“
Jovan je tada u okolini Jordana propovedao blizinu Carstva nebeskog i pozivao svoje sunarodnike na pokajanje. Mnogi su se kajali za svoje grehe i tražili da ih Jovan, koji im je govorio da je oprost greha tu za one koji se okrenu Bogu, krsti.
Pranje vodom, kao deo obreda krštenja, nije služilo spiranju grehova, već očišćenju tela, pretpostavljajući da je duša unapred temeljno očišćena pravednošću.
Sveti Jovan je u pustinji lečio bolesne, pa su neki Jevreji verovali da je on očekivani mesija, odnosno Hristos, ali Jovan je to negirao govoreći da je samo „glas vapijućeg u pustinji“ i da će veći od njega doći.
Krštenje Isusa Hrista
Isus Hristos je oko svoje tridesete godine otišao da se krsti kod Jovana. Kada mu je Isus prišao, Jovan mu je tada rekao: „Gle jagnje Božije koje uzima na sebe grehove sveta.
Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?” Isus mu je na to odgovorio: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“. Posle tih reči Sin Božji ušao je u Jordan. Isus je, iako bezgrešan, primio od Jovana krštenje da bi tim svojim delom osvetio ceo obred.
Krštenje je obavljeno tri puta potapanjem i otpuštanjem (pogruženjem) u vodu. Time je uspostavljena sveta tajna krštenja, a krštenje Hristovo Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju kao praznik Krstovdan 18. januara.
Nakon što ga je Jovan potopio u reku Jordan i krstio ga, sa neba se na Isusa spustio Duh Sveti u vidu goluba i Božji glas je progovorio: „Ti si sin moj ljubljeni.
U tebi mi sva milina.“ Bog je tada objavio da je Isus njegov sin, a Isus je nakon krštenja proveo četrdeset dana u pustinji, nakon čega je počeo da propoveda. Ovaj događaj se u hrišćanstvu naziva Bogojavljanje i praznuje se 19. januara po julijanskom kalendaru.
(Kurir)