Pri kontaktu s ljudskom kožom, javlja se jaka bol i nastaju povrede slične opekotinama koje teško zarastaju, a nakon njih ostaje depigmentacija kože ili čak i ožiljak.
U poslednje vreme su oni koji letuju na Jadranskom moru, a naročito u hrvatskim letovalištima prijavili da su primetili veći broj meduza.
Iako to nije ništa neuobičajeno, ono na šta su stručnjaci ukazali jeste da su u velikom broju viđene meduze koje se nazivaju morska mesečina (Pelagia noctiluca). Naime, njihov ubod može da bude prilično bolan, a one važe za neke od najotrovnijih meduza u Mediteranu.
Splitski Institut za okeanografiju i ribarstvo piše na svom Fejsbuk profilu da su bliski susreti s njom izrazito neugodni.
– Morska mesečina je relativno mala meduza sa polukružnim klobukom i pipcima ružičaste boje, posuta sitnim ljubičastim tačkicama. Pri kontaktu s ljudskom kožom javlja se jaka bol i nastaju povrede slične opekotinama koje teško zarastaju, a nakon njih ostaje depigmentacija kože ili čak i ožiljak. Naraste do 20 cm dužine – piše “Jutarnji list”.
Uglavnom se nalazi na pučini, ali morske struje je često nanesu uz obalu.
Iako je običan stanovnik južnog Jadrana, za razliku od prošle godine, ovog proleća je Morska mesečina viđena u znatno većem broju, a dokaz su i jedinke pronađene početkom jula na Mljetu.
– Poznato je da veći salinitet, temperatura i atmosferski pritisak pogoduju povećanju njegove rasprostranjenosti, što je zabeleženo i ove godine. Zanimljivo je da se Morska mesečina, za razliku od većine meduza, razmnožava isključivo polno (nema polipnu fazu) tokom cele godine, ali najviše u proleće i jesen. U zavisnosti od veličine, ženka oslobađa nekoliko hiljada jaja u jednom danu – piše Morski.hr.
Masovna pojava morske mesečine zahvatila je Jadran još 80-ih
Pri kontaktu s ljudskom kožom javlja se jaka bol i nastaju povrede slične opekotinama koje teško zarastaju, a nakon njih ostaje depigmentacija kože ili čak i ožiljak.
Iz Akvarijuma u Puli kažu da je uobičajeno široko rasprostranjena u toplim suptropskim vodama Meksičkog zaliva i Sredozemlja do umerenih voda Severnog mora.
Njihova masovna pojava zahvatila je istočno Sredozemlje, Jadransko more, a potom i zapadno Sredozemlje još 80-ih godina.
Opasne i kompas meduze
U plićaku kod Cresa pronađeno je desetak kompas meduzi, čiji “dodir” takođe nije nimalo bezazlen.
Iako te meduze obično žive na dubinama od 10 metara, došle su skroz do plićaka, a njihovi pipci, koji na sebi imaju žarnice koje i ostavljaju opekotine, mogu doseći dužinu i do metra. Upravo zbog neverovatnih temperatura mora, koja se na primer u Dubrovniku ovih dana popela na gotovo 30 stepeni, ne čudi da one migriraju i traže hladnije područje.
(Prva)