Verovatno na internetu s vremena na vreme naletite na stare fotografije sa plaža iz 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Nemoguće je ne primetiti da su na plaži praktično svi mršavi i u fit formi. O čemu je reč? Šta se to desilo – jede li savremeni čovek više nego pre? Upravo je to pitanje zainteresovalo britanskog novinara i istraživača Džordža Monbioa.
On je svojevremeno podelio na svom Tviter nalogu fotografiju sa njujorške plaže Brighton Beach koja datira iz 1976. godine, a uz nju je pokrenuo zanimljivu diskusiju.
„Na ovoj fotografiji z 1976. skoro svi su ono što bismo sad nazvali vitkim. Pa, šta se desilo? Iznenadni gubitak snage volje, kako tvrde neki desničarski novinari? Ne. Okruženje koje pogoduje gojenju, a koje stvaraju proizvođači brze hrane i njihovi oglašivači“, napisao je on.
In this photo, from 1976, almost everyone is what we would now call slim. So what has happened? A sudden loss of willpower, as some rightwing journos claim? No. An obesogenic environment created by junk food manufacturers and their advertisers. pic.twitter.com/DmzxsD5VLz
— George Monbiot (@GeorgeMonbiot) July 26, 2018
Monbiot je inspirisan ovom temom uradio niz istraživanja o navikama ljudi u ishranu i vežbanju, tada i sada. Utvrdio je da su ljudi tokom 70-ih zapravo jeli više nego sada.
Fizički radnici su radili teže i napornije nego danas. Deca se danas kreću koliko i pre 50 godina. Pa, šta se onda dogodilo?
Jedemo mnogo više šećera, tvrdi ovaj novinar!
„Stvari počinju da vam budu jasne kada detaljno pogledate podatke o ishrani. Da, 1976. smo jeli više, ali drugačije. Danas po osobi kupujemo duplo manje svežeg mleka, ali pet puta više jogurta, tri puta više sladoleda i – gledajte – 39 puta više mlečnih dezerta.
Kupujemo duplo manje jaja nego 1976. godine, ali za trećinu više žitarica za doručak i duplo više grickalica od žitarica, duplo manje krompira, a tri puta više čipsa.
Everyone was hot and healthy before the 1970s. WTF happened? pic.twitter.com/J76AjDPr9c
— Carnivore Aurelius ©🥩 ☀️🦙 (@AlpacaAurelius) May 23, 2022
Dok je naša direktna kupovina šećera naglo opala, šećer koji konzumiramo u pićima i konditorskim proizvodima je verovatno skočio (Postoje podaci samo od 1992. od kada su brojke nagli porasle.
Možda, pošto smo unosili samo 9 kalorija dnevno u obliku pića 1976. niko nije mislio da ima svrhe voditi računa o ovim brojevima). Drugim rečima, prilike da u hranu dodamo šećer su procvetale! Kao što neki stručnjaci već dugo govore, čini se da je to problem“, objasnio je Monbio.
(Žena Blic)