Božić je poseban praznik u hrišćanstvu koji budi u ljudima dobrotu i empatiju. Za njega se vezuju brojna verovanja i običaji, a otac Radivoj Panić iz hrama Svetog Save objasnio je na šta bi posebno trebalo da obratimo pažnju kada je u pitanju naša tradicija.
Ističe da preterivanje bilo kakve vrste na Božić nije dobro.
– Pogotovo što se hrane tiče. Ako je neko postio 40 dana pre Božića svakako mu neće biti dobro ako se prejede taj dan – objašnjava otac Radivoj.
Naglašava da se na Božić ništa ne radi, kao i na svaki drugi praznik. Iako je uvreženo mišljenje da se na Božić sve počinje, tog dana se ipak ne radi.
– Na Božić se proslavlja rođenje Hristovo, uz molitvu i liturgiju. To je vreme za peispitivanje i mirenje sa ljudima. Božič je porodični praznik koji se proslavlja u kući i ne ide se u goste. Ali tog dana treba da se setimo onih koji su nemoćni i siromašni i da ih ugostimo u svom domu – savetuje otac Radivoj.
Etnolog Magdakena Ilić kaže da predhrišćansko vetovanje da se na Božić ne radi sa iglama i ekserima u rukama.
– To je običaj kod nas. Tog dana ne treba šiti, plesti, dakle nikakve igle neuzimati u ruke, jer se smatra da je dete tada rođeno (Hrist) i da na takav način može da mu se učini neko zlo – kaže Ilić.
Taj dan treba da služi za opuštanje, za razgovor sa porodicom. Treba odmarati i ne pričati o teškim temama.
Polažajnika koji taj dan dolazi u kuću treba darivati, ali je nekim skupocenim poklonoma, već simboličnim, košuljom ili peškirom.
On treba da pozdravi dom i sve ukućane sa: “Hristos se rodi”, a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: “Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica”, nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži. Položajnik obavezno ostaje na doručku u kući.
(Stil / besnopile)