Penzionerka Vera iz Hrvatske (83) nikako ne spada u grupu ljudi koji jadikuju, te uprkos svim tragedijama koje su je zadesile, nije klonula duhom.
Vera je otkrila da većinu svog života živi sama, te da nije dobijala nikakvu pomoć od bivšeg supruga i države, piše portal Moje vrijeme.
„U dvadesetim me ostavio suprug, i to s troje dece od dve, tri i četiri godine. Nisam dobijala nikakvu pomoć ni od države ni od njihovog oca, pa sam radila noću i vikendom kao konobarica da bismo imali hranu i krov nad glavom.“
Veri je sin umro od leukemije kada je imao 11 godina, a drugi sin se utopio.
„Moje najmlađe dete, sin, umro je od leukemije kad je imao 11 godina. Moje drugo dete, takođe sin, utopio se kad je imao 20 godina. Još uvek imam ćerku. Ona i njen muž ne žive blizu mene. Pre otprilike pet godina uspeli su da usvoje dvoje dece koja su bila teško zlostavljana. Jedno dete je imalo dva meseca, drugo godinu dana, kad su ih dobili. Ovo leto imaće pet i šest godina“, ispričala je penzionerka koja se sada brine sama za sebe.
„Moji unuci su mi dovoljni“
„Moja ćerka nikad nije mogla da ima svoju decu. Budući da ona ima pune ruke posla i tim dečacima je potrebna, pokušavam sama da se brinem za svoje potrebe i želje. Imam mobilni, kućni računar i auto, tako da još uvek mogu da izađem i obavim sve što treba. Važno mi je da što duže ostanem samostalna“, istakla je.
Vera tvrdi da voli da odlazi da se igra s unucima što je češće moguće.
„Ne tražim društvo na silu. Moji unuci su mi dovoljni. Volim da idem da se igram s dečacima što je češće moguće, iako je uvek potreban veći deo sledećeg dana da se vratim u svoju kolotečinu. Sve je malo otežano kako čovek bude stariji, ali to nije razlog za predaju. Kad se vratim kući, opet sam sama u svoja četiri zida, ali ne osećam se jadno“, ispričala je.
„Iznad svega uživam da čitam i proučavam Bibliju, tako da stvarno nikad ne mogu da budem usamljena. Moje troje dece za mene je bila najveća radost. Ne bojim se smrti, već se radujem danu kada ćemo opet svi moći da budemo zajedno, na onome svetu“, napisala je gospođa Vera na Quori.
(Kurir.)