Na prvi pogled, Meri Durso bila je oličenje uspeha, poslovna žena iz Čikaga, majka i supruga, sa šestocifrenom platom i timom profesionalaca koji je vodila bez greške.
Njene kolege nisu imale pojma da svakog dana u podne ona ne ide na ručak, već da odspava u autu na parkingu obližnjeg parka.
Iza tog umora krila se nevidljiva zavisnost ne od alkohola, ne od droge, već od kockanja. Kako sama kaže, „bila sam hipnotisana šarenim svetlima i uzbudljivim zvukovima kazina.
Bila sam u noćnoj mori.“ Danas, sa 60 godina i 14 godina apstinencije, Meri procenjuje da je prokockala više od milion dolara. Njena zavisnost trajala je tačno koliko i njen oporavak – 14 godina.
Tokom tog perioda, povukla je novac iz svoje penzione štednje, ispraznila račune, uništila brak i zamalo izgubila ćerku.
Nevina večernja zabava
Sve je počelo 1997. godine, kad joj je tadašnji suprug predložio večernji izlazak na kazino brod, 30 minuta od njihove kuće u Ilinoisu.
Meri nije pila jer je njen otac bio alkoholičar, a i bila je trudna. Noć nije prošla dobro. Izgubili su 300 dolara i ostali zarobljeni na vodi dva sata dok brod nije pristao. Delovalo je kao da tu avantura prestaje.
Ali šest meseci kasnije, sve se promenilo. Porodični prijatelj ih je upoznao sa video pokerom. Prvi pokušaj i – dobili su 1.000 dolara od uloženih 20.
Osoblje je slavilo, izneli su balone, Meri je bila preplavljena adrenalinom. „Pomislila sam: ‘Vau, ovo je dobro.’ Htela sam taj osećaj ponovo.“
Od tada, Meri je počela da se vraća kazinu. Jednom nedeljno je postalo dvaput, pa pet puta. Igrali su petkom i subotom dok je njena majka čuvala bebu.
Kad bi ponestalo novca, Meri je krišom dizala čekove od 1.000 dolara.
„Nikad nisam prestala da pritiskam dugme“
Brak je počeo da puca.
„Svađali smo se oko para, često u samom kazinu. Ljudi su nas gledali kao da smo ludi.“
Jednom je suprug bio toliko pijan da je pao pored aparata koji je Meri igrala.
„On leži na podu, a ja nisam prestajala da igram. Samo sam upalila svetlo za hitne situacije i nastavila da pritiskam dugme.“
Hitna pomoć je došla i odnela ga na nosilima. Jedan od bolničara joj nije dozvolio da uđe u vozilo: „Nije te briga za njega.“
Nakon toga, Meri je počela da ide sama u kazino.
„To je jedno od retkih mesta gde žena može da se oseća bezbedno kada je sama. Tamo sam bežala od odgovornosti.“
Tajni život između kazina, posla i majčinstva
Na poslu je sve funkcionisalo savršeno. Vodila je tim, nikad nije kasnila s rokovima. Niko nije sumnjao. Ali svake noći – kockanje. Išla je i do pet puta nedeljno, od 1 ujutru do 6.
Vraćala se kući sat pre nego što bi se ćerka Džen probudila. Spremala joj doručak i ručak za školu, pa išla na posao.
„Na pauzi bih vozila do obližnjeg parka, oborila sedište u Tojoti i spavala preko sat vremena.“
Finansijski sunovrat bio je neizbežan. Potrošila je sve – štednju, akcije iz prethodnog posla koje su vrtoglavo skočile sa 30 na 300 dolara po akciji, pa čak i 500.000 dolara iz penzionog fonda.
Plaćala je kazne za prevremeno povlačenje novca, lagala muža i krila od svih.
Na vrhuncu zavisnosti, osećala je fizičku potrebu da ide u kazino. „Imala sam napade anksioznosti kad nisam mogla da igram.“
Prekretnica i spas
Godine 2011, njena ćerka je imala 13 godina. Meri je provela celo ćerkino detinjstvo kockajući. Onda je uradila nešto što je sebi obećala da nikada neće – povukla je 5.000 dolara sa zajedničkog računa koji je delila sa mužem.
On je to primetio. Kad se vratila kući, sačekao ju je besan i dao joj ultimatum: ili prestani sa kockanjem, ili odlazim i vodim Džen sa sobom. Tada je prvi put priznala sebi da ne može više.
„Ona je bila moj jedini razlog za život. Toliko sam se loše osećala da sam razmišljala o samoubistvu – da se zaletim kolima i udarim u zid.“
Pozvala je telefonsku liniju Anonimnih Kockara i već sutradan, 1. jula 2011, otišla na prvi sastanak. U početku je muž išao s njom.
Ali dok je ona znala da su ti sastanci „lek koji mora uzimati do kraja života“, njegova podrška je brzo nestala.
„Hteo je da prestanem da idem, ali ja sam mu rekla da je to moja terapija.“
Brak je ubrzo pukao – razdvojili su se krajem 2012, a razvod je okončan u martu 2013. Meri je dobila starateljstvo nad ćerkom.
Novi život, nova ljubav
Danas, 12 godina kasnije, Meri često razgovara sa Džen o prošlosti.
„Razume koliko sam bila izgubljena. Zbog toga je još više ponosna na mene.“
Upoznala je drugog supruga, Boba, 2013. na jednom događaju Anonimnih Kockara. Venčali su se 2017. godine.
„Samo drugi kockar može da razume koliko je snažan taj poriv da ne možeš da ustaneš od aparata.“
Meri danas radi kao poverenica u jednoj neprofitnoj organizaciji i kaže da joj je oporavak dao novi smisao života. Sa Bobom uglavnom troši na osnovne stvari, a ponekad sebi priušte i putovanja.
„Ne smem ni da zamislim gde bih sada bila da sam nastavila sa kockanjem. Verovatno mrtva, beskućnik ili bez porodice.“
Ali danas zna jedno: „Sada sam konačno naučila šta je zapravo život.“
(Žena)