Mudros i veličina Mahatme Gandija davno je prevazišla granice rodne Indije, a njegove reči ostaće neprikosnovene lekcije mudrosti i ljudskosti – za mnoge generacije koje dolaze!
Mohandas Karamčand Gandi (1869 – 1948) bio je vođa indijskog pokreta za nezavisnost protiv britanske imperije. Prvi je primenio nenasilnu građansku neposlušnost u borbi za prava Indijaca.
Širom sveta je poznat pod nadimkom Mahatma, što na sanskritu znači „velika duša“. U Indiji su ga zvali još i „bapu“, što znači otac. Britanci su ga hapsili mnogo puta, a robijao je u Južnoj Africi i Indiji. Njegova pobeda nad britanskim imperijalizmom inspirisala je mnoge građanske pokrete u svetu.
Gandijev doprinos čovečanstvu ne može se meriti rečima. Njegove religijske, političke i filosofske ideje bile su inspiracija milionima ljudi. Možda se najviše pamte i najčešće spominju one o borbi nenasiljem, o istini kao jedinom kriterijumu i o rodnoj ravnopravnosti.
Neka od njegovih najvećih dela, ideja i zaostavština su:
Želja da vaspitava ljude u duhu nenasilja i istine. Borba protiv diskriminacije i nepravde u društvu i poštovanje osnovnih ljudskih prava na egzistenciju.
Brisanje kastinskih razlika, posebno zaštita najnižih slojeva društva u Indiji. Ogromna većina ljudi bila je seoska sirotinja koja je teško podnosila kolonijalnu dominaciju Britanije. Gandi je učinio mnogo za Indijce u pogledu njihovih osnovnih ljudskih prava (održavanje higijene u seoskim domaćinstvima, organizovanje kolektivnog opismenjavanja, dostupne medicinske usluge). Učio je nepismene ljude zanatu tkanja i šivenja kako bi bili nezavisni od uvoza tkanina; savetovao ih da unaprede poljoprivrednu proizvodnju u selima.
Izmirenje i saradnja među religijama u indijskom društvu. Gandi je inspirisao različite zajednice da rade i žive zajedno – induse, muslimane, hrišćane, sike itd.
Borba za nacionalnu ravnopravnost. Gandijevi ciljevi ostvareni su 1947. godine: posle 90 godina britanske vlasti njegova voljena zemlja dobila je nezavisnost. Ali, njegove nade da bi hinduističke i muslimanske zajednice mogle živeti zajedno u jednoj državi srušene su 1948, kada se zemlja podelila na dve: Indiju i Pakistan. Tada je rekao: „podelom Indije i moje se telo podelilo na dva dela.“
Ravnopravnost polova i poštovanje osnovnih ljudskih prava. U patrijarhalnom društvu u kom je odrstao, običaj je da žene ostaju u porodici pokorne svojim muževima. Gandi je bio protivnik takvih, ustaljenih principa zatvorenog društva Indije. Gde god da je putovao govorio je svojim sledbenicima o važnosti prihvatanja ideje jednakosti polova. Govorio je i pisao da su žene „ne samo jednake i drugačije od muškaraca već i superiornije od njih“.
Neke od njegovih mudrih reči o životu, ljudima i slobodi, ostale su do danas neprikosnovene mudrosti i reči koje se citiraju na svim krajevima Planete. A, verujemo da će ostati i za mnogo budućih generacija.
Mi ćemo se podsetiti samo nekoliko od mnogih…
- Gde ima ljubavi, ima i života.
- Najbolji način da pronađete sebe jeste da izgubite sebe tako što ćete pomagati drugima.
- Slabi nikad ne mogu da praštaju. Praštanje je osobina jakih.
- Oko za oko, i cela planeta bi bila slepa.
- Živi kao da ćeš umreti sutra. Uči, kao da ćeš živeti zauvek.
- Ne gubite veru u čovečanstvo. Čovečanstvo je okean. Ako je nekoliko kapi u njemu otrovno, okean će ostati čist.
- Možete da me bacite u lance, da me mučite, da mi uništite telo, ali nikada nećete zarobiti moj um.
- Da nemam smisla za humor, odavno bih izvršio samoubistvo.
- Kukavica ne može da oseti ljubav; to je privilegija hrabrih.
- Tražim samo ono dobro u drugim ljudima. I ja imam mana i mislim da ne bi bilo u redu da ih ističem kod drugih.
- Siromaštvo je najgori oblik nasilja.
- Istina istrajava, čak i ako nema javnu podršku. Ona je samoodrživa.
Izuzev što me je ponekad izvrgavala podsmehu, urođena stidljivost poštedela me je mnogih neugodnosti i gubitka vremena. Ćutanje je deo duhovne discipline poštovaoca istine, spremnost da se uveliča ili preinači istina namerno ili nenamerno, prirodna je slabost čoveka, pa je tišina potrebna da se ona savlada. Moja je stidljivost bila moja odbrana. Ona mi je pomogla da se razvijam i da otkrijem istine.
Za molitvu nije potreban govor. Ona je sama po sebi lišena čulnog naprezanja. Ni najmanje ne sumnjam da je molitva nepogrešivo univerzalno sredstvo za oslobađanje srca od strasti. Ali tada ona mora ići ruku po ruku s najvećom skromnošću.
(Izvor: Stil)