Moja majka je imala samo jedno oko. Mrzeo sam je! Bila je sramota za nas. U našoj školi ona je spremala hranu za učenike i učitelje. Jednoga dana dok sam još bio u toj školi, majka je ušla u moj razred da me pozdravi. Bilo me jako sramota. Kako je to mogla da mi učini?
Ignorisao sam je, uputio joj pogled pun mržnje i pobegao. Kasnije su mi se prijatelji iz razreda podrugivali: ”Fuj, tvoja majka ima samo jedno oko!” Propadao sam u zemlju i želeo da moja majka jednostavno nestane. Kad sam je opet video, ustao sam i rekao joj: ”Ako od mene budeš pravila predmet ismevanja, bolje ti je da umreš!”
Moja majka nije ništa odgovorila… Nisam zastao niti trenutka da razmislim o tome što sam joj rekao. Bio sam toliko pun ljutnje u sebi, nezainteresovan za njena osećanja. Želeo sam da odem iz kuće i nikad više nemam s njom ništa.
U kasnijem životu učio sam puno i teško. Tako sam dobio priliku da odem u Singapur na studije. Posrećilo mi se. Oženio sam se, kupio kuću i dobio decu. Bio sam zadovoljan svojim životom, decom i svime oko sebe, mada sam nastavio da živim u stranoj zemlji. Ali jednoga dana, moja majka je došla da me poseti. Nije me videla godinama, niti je ikad videla svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja deca su počela da je ismevaju. Ja sam se izdrao na nju zato što se samo tako pojavila, nepozvana. Vikao sam na nju: ”Kako si se usudila da dođeš do moje kuće i plašiš mi decu? Idi odavde, odmah!”
Majka je samo tiho odgovorila: ”Oprostite, mora da sam pogrešila kuću” i nestala. I onda, jednoga dana, nakon nekoliko godina, pismo je došlo do moje kuće. Pozvan sam nazad u svoj rodni kraj radi godišnjice mature. Slagao sam ženu da moram da idem na poslovni put. Posle proslave, iz neke radoznalosti, svratio sam do našeg starog doma. Kad su me videli, susedi su mi rekli da je majka umrla. Ni jednu suzu nisam pustio. Predali su mi jedno pismo za koje su rekli da je od nje. Napisala je:
”Moj dragi sine, mislila sam na tebe sve vreme. Oprosti što sam došla do tvoje kuće i preplašila tvoju decu. Bilo mi je drago kad sam čula da si uspeo u životu i da ćeš doći ovamo na proslavu mature. Ja možda neću moći ni da izađem iz kreveta da te vidim. Žao mi je što sam ti uvek bila teret i sramota. Vidiš, kada si bio dete dogodila se jedna nesreća u kojoj si izgubio jedno oko. Kao majka, nisam mogla da podnesem da odrastaš bez jednog oka. Doktori su te pregledali i rekli mi da je moguće. Ja sam ti onda dala jedno oko. Bila sam tako ponosna da moj sin vidi svet za mene, s tim okom. S ljubavlju, za tebe uvek… Tvoja majka”