Libijski lider Muamer el Gadafi, koji je ubijen 20. oktobra 2011, došao je na vlast u Libiji 1969. kao dvadesetsedmogodišnjak.
Decenijama je svoju naftom bogatu zemlju držao pod kontrolom. Roditelji su mu bili nomadi. Napustio je studije geografije na Univerzitetu u Bengaziju i priključio se armiji.
Nakon dolaska na vlast, uveo je panarapsku, antiimperijalističku filozofiju pomešanu sa aspektima islama. Dok je dozvoljavao da mala preduzeća budu u privatnom vlasništvu, sve velike firme bile su državne.
O njemu se dosta pisalo, a francuska novinrka Anik Kožan je objavila knjigu o svedočenjima žena koje su bile primorane da budu deo Gadafijevog harema.
France 24 je intervjuisao autorku o iskušenjima koje su prošle žene i problemima sa kojima se suočavaju u Libiji nakon ubistva Gadafija. Mlade i lepe, one su bile kidnapovane, prebijane, ponižavane i silovane od strane libijskog lidera Muamera el Gadafija.
Kožan, novinarka francuskog lista Le Monde, sakupila je svedočenja žena koje su bile primorane da budu deo Gadafijevog harema u knjizi pod nazivom “Plen: U Gadafijevom haremu“.
Knjiga govori o iskustvima ovih žena, čiji su životi postali noćna mora nakon što su imale nesreću da Gadafiju zapadnu za oko. Jedan primer je Soraja* (izmenjeno ime), koja je postala seksualna robinja libijskog lidera sa 15 godina.
-To je bila jedna od mojih najbolnijih istraga, rekla je novinarka.
Kako je rekla, žene su držane u podrumu njegove rezidencije, u malim sobama ili apartmanima.
-Te žene su bile primoravame da se pred njim pojavljuju u donjem vešu, mogao je da dolazi u bilo koje doba dana i noći. Bile su silovane, premlaćivane, podvrgnute najgorim vrstama seksualnog ponižavanja. Za Gadafija je silovanje bilo oružje… način dominacije nad drugima – ženama, očigledno, jer je to bilo lako, ali i muškarcima, posedovanjem njihovih žena i ćerki, objasnila je novinarka.
Slično, primorao je neke od svojih ministara da imaju seks sa njim. Isto je činio i sa pojedinim plemenskim poglavicama, diplomatama i vojnim činovnicima nad kojima je želeo da prevlada. Znamo da je Gadafi, koji je sanjao da bude afrički “kralj kraljeva“, imao seks sa nekoliko žena i ćerki šefova afričkih država. Naravno, nije ih silovao… ali ih je namamio gomilom novca ili raskošnim drangulijama, dodala je ona.
Kada je nakratko napustio Libiju, pratio ga je deo njegovog harema, posebno Mabruka Čerif, žena koja je uvek bila na njegovoj strani. Ona je bila zadužena da ga “snabdeva“ mladim ženama, a ponekad i mladićima.
Kada je došla u Pariz, njen glavni zadatak je bio da regrutuje mlade žene da ih vrate u Libiju. Tokom svojih boravaka u parizu, odsela bi u veoma prestižnom hotelu na Jelisejskim poljima. Jedan važan francuski diplomata mi je jednom rekao da ona “kupuje“ u Parizu, a to ne bi bilo moguće bez pomoći libijske ambasade.
Mora da su i francuske vlasti nešto znale, pošto su njegovi varvarski načini bili ozloglašeni na Zapadu. Ali francuski zvaničnici sigurno nisu bili svesni svega, jer većina ljudi nije znala koliko se Gadafi nasilno ponašao prema ovim ženama, ispričala je ona.
Što se Soraje tiče, Kožan kaže, da su za sada, stvari za nju strašno teške.
-Živi zatvoreno, ne usuđuje se da izađe iz kuće, prekinula je veze sa porodicom koja je se veoma stidi. Neka od njene braće bi volela da je ubiju, i bili bi voljni da to sami urade kako bi svoju sramotu očistili ‘ubistvom iz časti’. Mnogi ljudi žele da prikažu ove žene kao krive… ali one nikada nisu izabrale da budu zarobljene i silovane. Ove žene su trenutno uplašene pomisao na otkrivanje njihovih bolnih tajni, ispričala je ona.
“Sandej tajms Malta“ pisao je o ženama koje su žrtve regrutovane u Gadafijevu jedinicu privatnih ženskih telohranitelja, trpeći godine silovanja i zlostavljanja i prisiljene da prisustvuju pogubljenju protivnika režima.
Kako su svedočile, njih su silovali i zlostavljali kako Gadafi tako i njegovi sinovi. Psiholog iz Bengazija Seham Sergeva prikupljao podatke za upotrebu na Međunarodnom krivičnom sudu (ICC), koji istražuje moguće ratne zločine Gadafija i njegovih saradnika.
Gadafi je od ranih 1970-ih držao pored sebe kadar od oko 30 žena, poznatih kao njegova amazonska garda. Povremeno su žene primale metke za Gadafija — jedna žena je umrla, a dve su povređene kada je libijski lider napadnut 1998. godine.
(Izvor: Kurir)