Neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović govorila je o zločinima koji su se dogodili u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u selima kod Smedereva i Mladenovca.
Neuropsihijatar Slavica Đukić Dejanović rekla je da je važno deci poslati poruku da život pobeđuju zločine. Direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić smatra da porodice stradalih posle ovakvih tragedija moraju da pronađu smisao i poručio im da nisu sami. Sociolog Dalibor Petrović kaže da je društvo doživelo vrstu „infarkta“ – šoka posle tragedija, kao i da je otvoreni razgovor najvažniji.
U poslednjih pet dana u Srbiji su se desile dve ogromne tragedije, masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kao i u masovna ubistva u selima u okolini Smedereva i Mladenovca. Građani Srbije i regiona odaju poštu stradalima u dve masovne pucnjave. Četvoro povređenih u ova dva zločina su u kritičnom stanju.
Kako pomoći deci, nastavnicima i roditeljima?
Slavica Đukić Dejanović izjavila je da roditelji treba da pripreme decu za povratak u OŠ „Vladislav Ribnikar“, ali i da ih osluškuju.
„Važno je deci poslati poruku da život uvek pobeđuje najtragičnije i najveće zločine“, kaže Đukić Dejanovićeva.
Igor Jurić na ličnoj tragediji objašnjava da porodice stradalih treba da nauče da se živi sa gubitkom, ali smatra da je vreme najveći neprijatelj.
Roditelji najodgovorniji
Osnivač Mense u Srbiji i saradnik Unicef-a Ranko Rajović izjavio je da kod dece nema mnogo empatije.
„Mozak naše dece je pod pritiskom – drugačiji je. Problematičan je protok informacije. Deca imaju manje empatije zbog izloženosti agresivnom sadržaju na internetu“, kaže Rajović.
Ističe da su roditelji najodgovorniji za ponašanje deteta, pa potom i škole, okolina, vršnjaci…
„Vreme vam pokazuje kako žive vršnjaci vašeg deteta i šta propuštaš. Važno je da nađeš smisao. Svaki život bez obzira na tragediju i muku koja te snađe, ima smisao. Svako to podnosi na svoj način“, navodi Jurić, ističući da je važno da im kao društvo budemo podrška. Ističe da je važno da porodice imaju stručnu podršku, koja može mnogo da pomogne, te da treba da je i prihvate.
Empatija mladih se ne vidi u medijima
Jurić ističe da će se sve porodice susresti sa pitanjima „zašto baš mi, zašto baš naše dete“ i „da li su i gde pogrešili“. „Često vam govore – sudbina, ali na neke stvari se mogu uticati. To su razgovori sa decom i identifikacija anomalija u društvu. Porodicama stradalih poručujem da nisu sami“, ukazuje Jurić.
Smatra da se svako dete koje je razgovaralo sa roditeljima posle tragedije, nije pisalo zlonamerne poruke preko društvenih mrežama.
Sociolog Petrović pak kaže da smo „taoci medijskih narativa – da smo loši i da je sve oko nas loše“.
„Akcenat se sada stavlja na dete koje je preko društvenih mreža podržalo zločin. Pozitivni slučajevi, poput empatije mladih sa žrtvama, se ne vide. Onda se to prihvata kao realnost“, kaže Petrović.
(MONDO/RTS)