Otac je upozorio i na veliki problem klanjanja idolima, kojeg u većini slučajeva čak nismo ni svesni
Šetajući kroz uzavrelu atmosferu ljubavi i dobre muzike u centru Vrnjačke Banje, nedaleko od mesta gde se održava „Love fest“, ekipa Stila uočila je jednog usamljenog monaha.
Želeći da čujemo njegovo mišljenje o mladima, ljubavi i životu generalno, otac Serafim iz obližnjeg manastira smatra da je najvažnije da deca ne zalutaju, jer su deca najčistija stvorenja koja koračaju zemljom.
„Pustite decu da se vole. Slao sam svoje đake u manastire da se mole i poslušali su me. Slao sam ih da se mole za nekoga, i to kako su se oni molili, to vi ne možete ni da vidite. Da biste to videle treba da uđete u neke vode, to treba Bog da vam da. Evo jednog detalja sa Kanavke. Otac je došao i tu zatekao svoje dvoje dece kako razgovaraju gledajući ispred sebe. Pitao ih je sa kim to razgovaraju, oni kažu to je Majka Božija. Ali on i dalje ništa ne vidi. I to je ono što vam pričam – deca su čista i njima se javlja i Bog i Majka Božija. Ali mi smo, i ja i vi, daleko od toga“.
Na pitanje šta bi poručio mladima u Srbiji, monah Serafim ogovara:
„Ja se borim duhovnim putem, ali na vama (mladima) je teret da iznesete budućnost Srbije. Šta to znači? Vi treba da priđete Bogu, bez toga nema ništa“, istakao je monah.
Otac Serafim objasnio je svoju tvrdnju kroz primer najpoznatijeg tenisera Novaka Đokovića i drugih uspešnih sportista, a ujedno i upozorio na veliki problem idolopoklonstva – klanjanja idolima.
„Njemu svaka čast, on je veliki Srbin, uspešan teniser… Ali, vidite ovako, mi ga dočekamo, on izađe gore na balkon kod Skupštine, pa dočekamo košarkašice, i tako dalje… I to je lepo. Međutim, to je, upamtite, idolopoklonstvo. Mi stvaramo idole od njih. Da me ne razumete pogrešno, treba da ih dočekamo, ali posle toga treba da uradimo ovako – da odemo u, na primer, Hram Svetog Save na moleban, da zahvalimo Bogu. Jer, zašto je on postao prvak? Bog mu je to dao. Ujutro bi bilo dobro da odemo na liturgiju, i onda to više nije idolopoklonstvo. Ovako mi veličamo njega, a Bog? On nam je pomogao i ko ga šiša?“, objašnjava otac Serafim.
On je pristao i da nam otkrije jedno čudo isceljenja molitvama kojem je sam prisustvovao, dok mu je u očima sijala vera i želja da nam dočara neobičan događaj i dokaže da se sve to zaista dogodilo Božjom pomoći.
„Ovo vam govorim zato što znam da ima Boga. Ima jedan lekoviti kanal kopan po blagoslovu Serafima Sarovskog. Čovek napravi udes, stradaju mu žena i deca, on ostane u invalidskim kolicima. Rekao je mom prijatelju da ga vodi na taj kanal, Kanavka se zove, i on ga spusti dole sa kolicima. On je bauljao i bauljao, dok odjednom nije osetio da počinje da bude zdrav. Bauljao je po celom tom prostoru i na kraju ustao“, ispričao je monah i zamolio sve da ne sumnjaju u postojanje Svevišnjeg.
Nada se i svetlijoj budućnosti Srba. Iz rada i svakodnevnog kontakta sa mladima zaključuje:
„Mladi se vraćaju Bogu, bitno je da znaju da ima Boga, i polako samo“.
Otac Serafim se osvrnuo i na današnji tempo života i jedan od glavnih ciljeva većine ljudi – novac, pokušavajući da objasni koliko je sve materijalno nevažno u odnosu na ono što nosimo u sebi.
„Bog ne traži ovu vlast, već srce. U Jevanđeljima nigde nema „Daj mi pare“ ili ovo, ili ono, već samo „Daj mi srce“. To je poruka za vas mlade, ako nemate srca za Boga, ne vredi“, poručuje monah.
Opravdavajući izreku „Sila Boga ne moli, a Bog silu ne voli“, on otkriva i da sve to mora da dođe spontano, iz dubine duše, i da kada je reč o veri, na silu ništa ne biva.
„Bog hoće da mu vi priđete sami, ne na silu. Na silu ne može. Sve ćemo rešiti ljubavlju. Ja ne mrzim onog ko mene mrzi, već ga svojom ljubavlju menjam“, istakao je otac Serafim.
Na samom kraju razgovora, želeo je i nas da posavetuje:
„Bog je ljubav, ne plašite se. Ja bih voleo da se molite po malo i srce će samo da krene, pa će Bog da vas usmeri i videćete mnoge stvari. Zbogom!“
(Izvor: Stil)