Nekada je na Svetoj Gori živeo monah, koji se podvizivao u Kareji. On je svakodnevno bio u alkoholisanom stanju, zbog čega je postao predmet sablažnjavanja hodočasnika koji su je posećivali.
Sve dok jednog dana nije umro, nakon čega su pojedini vernici otišli kod vidovitog Pajsija Svetogorca, koji je kanonizovan 2015. godine, da mu prenesu vesti.
Otac Pajsije im je tada rekao da već zna za smrt monaha, jer mu se ukazao ceo legion anđela koji su došli po njegovu dušu.
Kada su to čuli, vernici su negodovali, dok su neki pokušavali da objasne Pajsiju da objasne o kome je reč, jer su mislili da ih nije najbolje razumeo.
Tada im je starac Pajsije ispričao priču o nesrećnom monahu, koja je objavljena na Fejsbuk stranici “Pravoslavlje”.
“Ovaj monah je rođen u Maloj Aziji, neposredno pre progona stanovništva, kada su Turci otimali svu mušku decu (tzv. danak u krvi).
Da bi ga sačuvali, roditelji su ga nosili sa sobom na žetvu, a da ne bi plakao sipali bi mu malo rakije u mleko, posle čega bi spavao.
Zato je rastući postao alkoholičar. Kada je odrastao, posle saveta mnogih lekara i stručnjaka da ne treba da se ženi i zasniva porodicu posle takvog detinjstva, došao je na Svetu Goru i postao je monah.
Tamo je našao jednog svetog starca i rekao mu da je alkoholičar. Starac mu je savetovao da čini pokore i molitve, i da preklinje Bogorodicu da mu pomogne da smanji piće za jednu čašicu.
Nakon godinu dana je uspeo uz molitve i pokajanje da smanji piće sa 20 čašica, koliko je pio dnevno, na 19 čašica.
Nastavio je i tokom više godina je postigao da pije samo 2 do 3 čašice dnevno, od kojih bi se ipak, s obzirom da je uvek postio ili gladovao, lako opio. “
Godinama su ga svi smatrali monahom alkoholičarom koji sablažnjava hodočasnike, ali je Bog u njemu video borca, istrajnog u borbi da smanji svoju lošu naviku.
Ako ne znamo razloge i nečiji uloženi trud da bi postigao ono što želi, s kakvim pravom osuđujemo njegov pokušaj?
(Kurir)