Sveti Simeon Pravedni još za života je važio za veoma mudrog čoveka i kao takav je u vreme cara Ptolomeja Filadelfa izabran, kao jedan od znamenite Sedamdesetorice, da prevodi Bibliju sa jevrejskog na grčki jezik.
Prevodeći proroka Isaiju, Simeon je došao do jednog proročanstva koje ga je jako bunilo: „Evo djeva će zatrudneti i rodiće sina“. Simeonu nije bilo jasno kako bi devica mogla da rodi dete, pa je rešio da reč „djeva“ zameni rečju „mlada žena“ i tako to prevede na grčki.
Ovo bi Bibliji kakvu danas poznajemo dalo potpuno novi smisao, ali upravo u tom trenutku, po predanju, Simeonu se javi Božiji anđeo i objasni mu da će se dogoditi upravo onako kako je zapisano. Anđeo mu još obeća da će i on tome lično prisustvovati i videti rađanje Mesije, jer će ga Bog do tada održati u životu.
I tako je, kada je na Sretenje Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista, Duh Božiji to javio Simeonu koji je bio veoma star i po predanju „beo kao labud“. Svetitelj je tada otišao u hram i prepoznao Devicu Mariju i malog Isusa. On je tada uzeo Hrista u svoje ruke i zamolio Boga: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj; jer vidješe oči moje spasenje Tvoje“.
Nakon što je prisustvovao ovom čudu, Simeon je mogao mirno da umre. Prema legendi, imao je 360 godina.
Kao mudri starac koji je život proveo čekajući da vidi malog spasitelja, pravedni starac Simeon se smatra zaštitnikom dece, a njegov praznik danom kada se mališanima ostvaruju sve želje. Zato, provedite danas vreme sa svojim mališanima – igrajte se, smejte i šalite. Njihove želje ne moraju da budu materijalne prirode. Ljubav koju im danas date biće najbolji poklon.
Molitva za malo dete
O Gospode silni, pomiluj i spasi!
I plamičak ovaj smrću ne ugasi!
Detence je ovo ko plamičak sveće,
A bure su svetske i po zvezde strašne;
Slabičak se oganj pod pepeo preće
A pod Tvoju ruku čovečije duše.
Kad se vode dignu i dođu do guše,
I plamen se smanji i oganj ovlaži,
O Gospode spasi, smiluj se, ublaži!
Tako David prorok Tebi se moljaše
Mada on buktinja golema bejaše,
A nejako dete u podnožju neba
I od zlobne želje bolno se koleba
I od zlobne misli zaboli ga glava,
Svaki vetrić zlobe njega raslabnjava.
Ugasilo bi se brzo od vetrova burni’,
Da ti ne spasavaš, Pomagaču žurni.
O Gospode, i sad pomiluj i spasi,
I plamičak ovaj smrću ne ugasi!
Molitvama, Bože, Tvog starog ljubimca,
Simeona svetog, divnog Bogoprimca.
(Stil)