Reči koje je ostavio nama u amanet čuveni Antoan de Sent Egziperi nateraće vas da dobro preispitate sva svoja načela koja vas vode kroz život.
Večiti sanjar i zaljubljenik u visine Antoan de Sent Egziperi napisao je vanvremensko delo kojem se vraćaju i po nekoliko puta sve generacije – “Mali princ”, u kom na jednostavan način propoveda razumevanje, toleranciju i etičnost u odnosima u svetu, naglašavajući veru u moć preobražavanja čoveka. Uvek je govorio o iskonskim temama kao što su ljubav, vernost, razumevanje, poštovanje.
– Čovek samo srcem dobro vidi, suština se ne da sagledati očima – njegove su čuvene reči, koje i danas svi citiramo.
Egziperi je rođen 1900. u Lionu. Njegovo detinjstvo uopšte nije bilo bezbrižno. Ostao je bez oca kada je imao četiri godine, sa 17 gubi mlađeg i jedinog brata Fransoa. Osim njega, imao je još tri sestre, od koji je jedna preminula uoči Drugog svetskog rata.
Po zanimanju je bio pilot i stradao je na zadatku 31. jula 1944, kada su Nemci oborili njegov avion nad Mediteranom. Nestao je u borbenoj misiji savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu, a ostaci njegove letelice pronađeni su tek 2000. u blizini ostrva Riu, kod Marseja i sa dna mora izvučeni 2003. Serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine, koja se sada nalazi u muzeju u Buržeu kod Pariza.
Ostavio je niz romana o pilotima, kao što su: “Južna poštanska služba”, “Noćni let”, “Zemlja ljudi”, “Ratni pilot”, “Tvrđava”, ali štivo poput “Malog princa” nijedno delo nije moglo da nadmaši.
Kada se borio sa najvećim životnim nedaćama, kada su ga lomili gubici, bolest i ratni vihor napisao je reči koje bi svako od nas trebao sebei da izgovori u najtežim trenucima.
MOLITVA ANTOANA DE SENT EGZIPERIJA GLASI:
“Gospode, ja ne molim ni za čudesa ni za priviđenja, već za snagu svakodnevnu. Nauči me umetnosti malih koraka. Načini me pažljivijim i snalažljivim, da bih se u raznolikosti svakodnevnog života zadržavao na otkrićima i iskustvima koja me uzbuđuju.
Nauči me da pravilno raspolažem vremenom svog života. Podari mi fini dar da razlikujem primarno od sekundarnog. Ja molim za snagu uzdržanosti i mere, da kroz život ne bih lepršao i skliznuo, već razumno planirao tok dana. Da mogu videti vrhove i prostranstva i da čak ponekad nađem vremena da uživam u umetnosti.
Pomozi mi da shvatim da iluzije nisu od pomoći. Ni sećanje o prošlosti, ni snovi o budućnosti. Pomozi mi da budem ovde i sada, i prihvatim ovaj trenutak kao najvažniji. Spasi me od naivnog uverenja da sve u mom životu treba da bude glatko.
Podari mi jasnu spoznaju da su teškoće, porazi, padovi i neuspesi samo prirodni, sastavni deo života, zahvaljujući kojima rastemo i sazrevamo. Podsećaj me da se srce često buni sa razlogom. Pošalji mi u pravom trenutku nekoga ko ima hrabrosti da mi kaže istinu, ali da mi je kaže s ljubavlju!
Znam da se mnogi problemi rešavaju ako se ništa ne uradi, zato me nauči strpljenju. Ti znaš koliko je jaka moja potreba za prijateljstvom. Daj mi da budem dostojan tog najlepšeg i najnežnijeg Dara Sudbine.
Daj mi bogatu maštu, da bih u potrebnom vremenu, u potrebnom trenutku, na pravom mestu, u tišini ili govoreći, nekome podario neophodnu toplinu. Napravi od mene čoveka koji zna da dopre do onih koji su zaista na dnu. Spasi me od straha da ću nešto propustiti u životu. Ne daj mi to što ja želim, već to što mi je zaista potrebno.
Nauči me umetnosti malih koraka.”
(Stil)