Sveta velikomučenica Marina, u narodu poznata kao Ognjena Marija, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini, a zbog vere u Isusa Hrista stradala je u vreme cara Dioklecijana. U manastiru Svete Marine u Albaniji počivaju njene čudotvorne mošti, koje posećuju i pravoslavni i muslimani.
Nedavno u Grčkoj, kroz veru i molitvu dogodila su se dva čuda Svete Marine. Isceljenje Andreja Vasiliu sa Kipra i isceljenje Irene Ifanti iz Atine. U oktobru 2000, porodica Vasiliu iz Limasol sa Kipra, doživeli su sledeće čudo. U Grčkoj oni su dobro poznati sa televizijskih programa jer su tražili donatora za njihovog dečaka Andreja, koji je patilo od leukemije. Donator je zaista pronađen i roditelji su počeli pripreme za njihovo putovanje u Hjustonu, Teksas SAD, gde je transplantacija koštane srži trebala da bude izvršena. Povrh svega oni su se molili Isusu Hristu da spase njihovog dečaka.
Pre nego što su otputovali u SAD roditelji su čuli za čuda Sv. Marine i pozovu telefonom manastir Sv. Marine koji se nalazi na ostrvu Andros u Grčkoj tražeći Njen blagoslov za operaciju. Nastojatelj manastira, Arhimandrit O. Kiprijan obeća im da će se moliti Svetoj Marini. On je blgoslovivši ih poželeo da Sv. Marina bude sa Andrejom u operacionoj sali i da mu pomogne. Sa blagoslovom Starca Kiprijana i jakom verom da će Sv. Marina zaista pomoći, porodica Vasiliu se zaputila u SAD.
Nakon neophodnih testova pre operacije koje je Andrej morao da prođe, bio je odveden u operacionu salu. Na kratko vreme pre početka same operacije, hirurgu koji je trebao operisati Andreja došla je u posetu žena. Ona se predstavila kao Andrejev doktor i zatražila da joj se dozvoli posmatranje operacije. Razgovor koji je usledio pokazao je da je ta žena zaista doktor.
Međutim, hirurg je odgovorio da ‘lekari spolja’ ne mogu da budu prisutni u operacionoj sali i da je takav propis njegove medicinske ekipe ‘ da lekara koji nisu u timu ne mogu biti uključeni u takvoj delikatnoj operaciji. Međutim, upornost te žene je uverila hirurga da joj dozvoli učestvovanje u operacionoj sali. Ali pre toga, on je zamoli da ostavi svoje koordinate [verovatno, akreditivno pismo] na administracionom stolu. Nepoznata lekarka učini kako je hirurg rekao, a zatim je ušla u operacionu salu sa hirurgom. Tokom rada, dala je nekoliko uputstava u pogledu napretka postupka. Operacija je dobro protekla i na kraju je hirurg se zahvalio ženi „lekarki“ i izašao iz operacione sale.
Andrejevi roditelji odmah su došli da se raspitaju o ishodu operacije, hirurg je odgovorio da sve dobro prošlo, dodajući da ne razume zašto su doveli Andreja ovde, kada on ima tako dobrog doktora. Roditelji su bili veoma iznenađeni i odgovoriše da oni nisu doveli nikakvog doktora sa njima. Hirurg je insistirao, rekavši im kada je izašao iz operacione sale Andrejev doktor je tamo ostao malo duže sa ostatkom operativnog tima i zbog toga, verovatno je i dalje u blizini. Predložio im je da je potraže. Potraga za njom se pokazala besmislenom, kao da žene „doktora“ nema nigde okolo.
Roditelji su zaključili da mora da je neki lekar iz Grčke ili sa Kipra, odlučio da doputuje u SAD kako bi doprineo ovoj delikatnoj operaciji. Oni su izrazili želju da saznaju ko je ona tako da mogu da joj se zahvale, na hirurgov predlog su otišli u upravu do administrativnog stola da provere njene informacije. To je bilo krajnje iznenađenje kada su pročitatali da se nepoznata žena potpisala sa imenom „Marina iz Androsa“ . Suze zahvalnosti i radosti napuniše njihove oči kada su se setili Starčevih reči u manastiru kako je rekao da želi Andreju prisustvo Sv. Marine u operacionoj sali da mu pomogne.
Andrejevi roditelji su podelili sa medijima njihovu radost o uspešnoj operaciji i Andrejevom oporavku i čudu koje su primili. Vasiliu porodica se zavetovala da će cela porodica svake godine dolaziziti u manastir o prazniku Svete Marine, a Starac Kiprijan kaže da porodica dolazi svakog leta iz Limasola na Andros da se zahvalim Svetoj Marini za Andrejevo isceljenje. Čuda koja čine svetitelji nikada nisu prestale da se održavaju u pravoslavnoj crkvi. Sa ovim čudima, Gospod naš Isus Hristos pomaže nam da gradimo veru.
Čudo Sv. Marine, isceljenje Irene Ifanti iz Atine
Čudo se desilo u Julu 2006, kada su doktori ustanovili uznemirujuće znakove raka, Irena je tada bila 28 godina i majka trogodišnjeg deteta. Irenina majka je bila isceljena godinu dana ranije na Androsu za vreme Svete Liturgije i postarala se da dovede i svoju kćerku Starcu Kiprijanu u Manastir Sv.Marine da je uteši duhovnim savetom. Starac je rekao da ona mora na operaciju ali mora da se smiri jer Sveta Marina će biti sa njom. Vrativši se u Atinu, otišla je na pregled u Bolnicu Sv.Save, rezultati su pokazali da ona ima rak štitne žlezde. Rak se sve više širio i operacijski zahvat je bio hitan.
Ponovo su otputovali u Andros, tada Starac Kiprijan reče zabrinutoj majci; “Sveta Marina je tebe izlečila od raka, zar misliš da će tvoju kćer napustiti?“ Tada joj dade parče platna natopljenog osvećenim uljem iz kandila čudotvorne ikone Sv.Marine i zapovedi da to bude uz nju za vreme opercije. Starac joj dade još i slatkiše pre odlaska rekavši; „ Kada ponovo dođete, vi ćete doneti slatkiše“, i vratiše se u Atinu. Za vreme operacije dešavalo se sledeće čudo. Hirurg je svedočio nakon operacije da je njegova ruka u jednom momentu bila vođena na ificirano tkivo koje doktori nisu ni dijagnozirali, to je bila veoma dobro skriven predeo tkiva koji je uspešno otklonjen.
Ustvari, po rečima doktora cela operacija je bila uspešna da njegova ruka nije bila vođena ka tom neprimećenom mestu, Irena bi bila prinuđena da ponovo podlegne drugoj operaciji da se rak otkloni. Pet sati nakon operacije, kada je počela da se oporavlja nešto je krenulo naopako. Ona je počela da se oseća utrnulost i ogroman bol u telu. Njeno stanje se sve više pogoršalavo, ponovo su je uveli u operacionu salu. Priključena na cevi, jedva da je mogla da se pomeri ili govori zbog utrnulosti, i najgore od svega njen dah je počeo da bledi. Ona je htela da zatraži od lekara više kiseonika, ali ona nije bila u stanju zbog cevi i ukočenosti.
Na kraju Irena je počela da oseća odvojenost od svog tela i pronašla se u ekstremnnom mraku, bolove više nije osećala. Pomerala je ruke, ali je tama bila tako velika da ih nije mogla ni videti ni čak pomerajući rukama ispred lica. To je bilo usamljeno i beznadežno mesto, pričala je kasnije. Ona je htela da se moli Bogu da joj pomogne, ali je govorila da nije mogla da se moli, jer to je mesto odiše neprisutnošću Božijom . Ne osećajući pravi smisao vremena tamo, ona je verovala da je tamo provela sate i dane na kraju i došla do zaključka da se upkojila i verovatno je u paklu zbog svojih grehova.
Ovo je učinilo beznadežno i očajno sve dok nije čula glas. Ona je tada povikala: „Sveti Marino! ja mogu da dišem!“ rekavši to osetila je da se vratila u svoje telo. Irena probudivši se ugledala je okružena oko sebe 6-8 lekara i mašine oko nje. Disala je normalno i nije osećala bol. Ona se u potpunosti oporavila i danas nema rak. Hirurzi su joj saopštili da je umrla i da se vratila- jedan je čak rekao: „Irena je vaskrsla!
MOLITVA SVETOJ VELIKOMUČENICI MARINI – OGNjENA MARIJA
O, sveta mučenice Marina, ti si bila živi oganj vere u Gospoda Isusa Hrista i zbog te vere si radosno i bez straha postradala i udostojila se da dobiješ venac mučeništva od Samog Gospoda. Tvojim svetim podvigom, ti si za sva vremena pokazala da se mogu pobediti naši najveći neprijatelji spasenja – telo i đavo. Zato ti je Gospod podario veliku blagodatnu moć da nam pomažeš u mnogim nevoljama, a posebno u borbi sa zlim demonskim silama. Zbog toga, mi svegrešni i nemoćni pristupamo ti, sveta Marina, i prosimo tvoju blagodatnu pomoć. Pomozi nam da i mi pobedimo naše telo, koje nas na bezbroj načina vara i kome u svakom zahtevu popuštamo grešeći neprestano. Svojim molitvama Gospodu učini da ustanemo iz blata u kojem se valjamo i da se očistimo od svih telesnih nečistoća kroz duboko i iskreno pokajanje, kako bi mogli da postavimo dobar početak na putu spasenja.
Ali te još više molimo da nam pomogneš u ovoj teškoj i krvavoj nevidljivoj borbi, koju vodimo sa duhovima zlobe i koji su nas prevarili i uvukli u mnoge grehe, a da često toga mi nismo ni svesni. Zato svojim svetim molitvama sa Nebeskih visina odagnaj sve demone koji pletu zamke oko nas i odvode sa puta spasenja. Oni su svojom zlobom i lukavošću u nama posejali i gordost, i sebičnost, i mržnju, i zavist, i zlobu, i vlastoljublje, i slastoljublje, i srebroljublje i sve druge strasti koje su se u nama odomaćile i postale kao neka druga naša priroda. Zato svojom ognjenom molitvom, mučenice Marina, odagnaj sve te besove koji su se ustremili na nas i pomozi da i mi ustanemo protiv njih jednim novim životom kroz Crkvu Hristovu, kroz pokajanje, kroz vrlinski i neporočan život. Pomozi da se u nama raspali neugasivi oganj ljubavi Božije, kojom si ti tako silno gorela, pa da trepetom bdimo nad svakim svojim delom i mišlju i da dušu ogradimo neprestanom molitvom i Bogomislijem. Tada će demoni bežati od nas sa strahom i neće moći mnogo da nam naškode. Neka bi tvojim svetim molitvama tako poživeli do kraja zemnog života stremeći ka Višnjem svetu.
A kada jednom sa dušama pređemo u carstvo duhova, pomozi da slobodni prođemo kraj zlih vojski satanskih i da se udostojimo da sa radošću uđemo u svetlost Carstva Nebeskog, gde sve vojske Anđela i svih Svetih među kojima i ti lučezarno svetliš, sveta Marina, neprestano slave Presvetu i Životvornu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
(Izvor: Telegraf)