Pravoslavni hrišćani na zadušnice prema tradiciji obilaze grobove, prisluže sveće i u hramovima daju pomene svojim preminulim precima. Vernici na taj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oproštaj grehova.
Upokojene duše nemaju nikoga drugog ko bi se mogao moliti za njih do nas živih. Molitve živih mogu umilostiviti Gospoda da olakša boravak grešnim dušama do vremena Strašnog suda a ponekad i da im oprosti grehe jer su se njihova deca za njih usrdno i vatreno molila.
Ako se mi ne molimo za naše pretke koji su nam život podarili, makar iz zahvalnosti što smo živi zahvaljujući njima, kako možemo očekivati da će se naša deca moliti za nas. Zato su zadušnice važne i zato je bitno setiti se upokojenih i pomen im napraviti. Naime, uoči mesnih poklada, pred Vaskršnji (Časni) post su velike ili zimske Zadušnice. Pred Svetu Trojicu, pedeseti dan po Vaskrsu su letnje ili Duhovske, dok su uoči Miholjdana (12. oktobra) Miholjske Zadušnice.
Pred praznik posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju – Mitrovdan (8. novembra) su Mitrovske ili jesenje Zadušnice. Takođe, poseban dan kada treba posetiti grobove svojih najmilijih Crkva je odredila i Pobusani ponedeljak, osmi dan od Vaskrsa. Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.
U Crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova: “Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!” Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letne, prolećne – u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske.
Na Zadušnice se u crkama služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule. Ako nije moguće otići na grob pokojnika, njima se služi pomen u crkvi.
Molitva za pokojne
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova. Amin.
(Izvor: Kurir)