U našem jeziku neke pravopisne greške su postale toliko ustaljenje, da mnogi više ni ne obraćaju pažnju za njih! Iako gramatička pravila učimo još od malih nogu, sve je češći prizor češći prizor čovek koji ima fakultetsku diplomu, a pravi nedopustive greške u pisanju i izdražavanju!
Dobro pročitajte sledeća pravila i utvrdite svoje znanje!
1. Pisanje rečce „NE“
Naime, rečca ne se piše odvojeno od glagola, a zajedno sa pridevima! Samo četiri glagola su izuzetak- neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle, pravilno je ne znam, ne mogu, ne umem, ne vredi, ne čekaj me…
U slučaju prideva ispravno je: nečovek, neznanje, nezreo ili nepismen, a ne – ne čoveka, ne pismenog…
2. DA LI, DA L’ ILI DALI
Ako reč dali shvatate samo kao glagol dati upotrebljen u 2. licu množine perfekta. Da li se kao pitanje uvek piše odvojeno. Kao i je li, bi li, hoćemo li… Skraćeni oblici pišu se ovako: Da l’, Je l… Nikako bez apostrofa i nikada spojeno!
Ako reč dali shvatate samo kao glagol dati upotrebljen u 2. licu množine perfekta, onda se piše spojeno.
3. JER I JE L’
Nikada ne mešajte jer i “jel”, premda ne samo da nisu iste vrste reči, već reč “jel” ne postoji. Piše se samo Je l’ umesto Je li. Jer je veznik, dok je l’ koristite u upitinim rečenicama.
3. HVALI NASUPROT FALI
Ne piše se hvali, nego fali. Nije protestvovati, već protestovati. Nikako euro, nego evro. Ne precednik, već predsednik… Ali, potpredsednik, a ne podprecednik! Nije radosan i časan, već radostan i častan. Takođe, trenuci i zadaci pravilno je umesto trenutci i zadatci. Kaže se izvinio sam se, a ne izvinuo sam se (od glagola izviniti se).
Pišemo ja bih, ali ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Nikako ja bi i ti bih! Bio, radio, popravio, uredio, namestio… Već i vrapci na grani trebalo bi da znaju da “bijo” nije odlika pismenog čoveka.
4. SUMNJAM I VIŠI
Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko sumlja da niste višlji.
5. KOLIMA ILI SA KOLIMA
Ako putujete kolima i jedete kašikom vi ste bolji poznavalac jezika od nekoga ko putuje sa kolima ili jede sa kašikom. Naročito ako jede s’ kašikom, mora mu se objasniti da apostrof nikada ne ide uz skraćeni oblik predloga “s”, čak i kada se pravilno upotrebljava (na primer s nama, s njim…).
6. SA MNOM
U vezi toga želiš da se konsultuješ samnom? – Ščim? Kaže se U vezi sa tim i sa čim ili s čim, a ne ščim. Samnom nikako ne može biti ispravno, jer je pravilno sa mnom, sa tobom, sa njom…
7. NI SA KIM
Svo vreme nisam snikim želeo da se družim na ekskurziji. Sve vreme bio si samo u zabludi da se piše snikim umesto pravilnog ni sa kim, kao što se piše i ni sa čim, ni sa jednim… I kao što se kaže sve vreme, a ne svo vreme.
8. DR ILI DR.
Iza skraćenice za oznaku profesije “dr” nikada se ne piše tačka, jer je “dr.” sa tačkom skraćenica za reč drugi, a koristi se najčešće prilikom nabrajanja.
9. NAJVIŠI, NAJSTORŽI
Često se može čuti kako ljudi govore najstrožiji. Kaže se najstroži, jer pravilna komparacija prideva glasi ovako: strog – stroži – najstroži, kao i visok – viši – najviši.
10. „ZA PONETI“
– Dobar dan, želite li burek za poneti? – Da, ješću ga kući. Pravilno je za nošenje i kod kuće.
11. „ČAK ŠTAVIŠE“
To je pleonazam! Koristi se ili jedno ili drugo.
– Poćiću ka Beograđanci i čak šta više popeću se na njen zadnji sprat. Piše se poći ću, čak ili štaviše, samo jedno. Takođe, Beograđanki (jer je naziv zgrade Beograđanke nastao od vlastite imenice koja označava stanovnicu Beograda). Zadnji se koristi u smislu poslednji. Ispravno je pisati i zadnji i poslednji.
(Izvor: Stil)