U avionu na putu za London sedela je starija gospođa. Do nje je sedeo jedan mladić. Tokom putovanja, gospođa izvadi Sveto pismo i poče da čita.
Nakon nekog vremena mladić, iako je dobro znao šta žena čita, zaželi se rasprave pa je, pomalo podrugljivo, upita: „Ako smem da pitam, gospođo, kakvo je štivo danas na repertoaru?“ „Sveto pismo, Božja reč“, odgovori ona i blago se nasmeši. Mladić se naceri i prokomentarisa: „Ha, Božja reč! Zar još uvek postoji neko ko veruje da Bog postoji?“
Gospođa ga pogleda preko naočara, a mladić nastavi: „Da, da, ludih ljudi ima na ovome svetu. Zavedenih. Bog Vam, ja sam siguran, i odlučno tvrdim, ne postoji! Bolje čitajte nešto korisnije! Ne gubite vreme!“ Gospođa ponovno podiže glavu s Biblije pa kratko upita: „Sinko, jesi li siguran?“ Mladić samouvereno odgovori: „Apsolutno i niko me neće razuveriti!
Verovati u nešto što nikad nisam video niti čuo, nešto što ne postoji, čista glupost!“ „Kako se zove tvoja majka?“, upita ga gospođa. Mladić se iznenadi i začudi zbog tog neočekivanog pitanja. Zbunjeno pogleda u gospođu, ali odgovori: „Ana se zove. Čemu to pitanje?“ Gospođa se nasmeši i odvrati: „Ne, ona ne postoji! Mladiću, Vi ste u zabludi!“
„Kako to mislite, ne postoji?“, upita mladić i pomisli da ova gospođa uistinu više ne zna šta govori i doda: „Naravno da postoji, živim pod njenim krovom već punih 25 godina, odrastao sam uz nju. Baš jutros spremala me je za put, pakovala hranu i, evo, malopre me dopratila na aerodrom.“
Gospođa ponovo samouvereno odgovori: „Ne, ona ne postoji! Ja je nikad nisam videla, nikad je nisam čula, nikad s njom nisam razgovarala. Dakle, odlučno tvrdim, ona ne postoji i niko me neće razuveriti!“
Mladić se glasno i podrugljivo zakikoće i odbrusi: „To što je Vi nikada niste sreli, ne znači da ona ne postoji!“ Gospođa samo još jednom podiže glavu i upita: „Razumete li sada?“ Mladić se zamisli i više ništa ne odgovori.
(Izvor: novizivot.net)