Marija ostavila sina u sirotište , a 18 godina kasnije joj se krvavo osvetio.
Ova priča se dogodila u Moskvi 1972. U jednom od prestoničkih porodilišta, dežurna sestra je obilazila i primetila u hodniku posetioca koji je sedeo na kauču, nespretno naslonjen na zid.
Sestra je prišla bliže i primetila beli mantil i stetoskop oko njegovog vrata. To znači da to nije posetilac, već neko od medicinskog osoblja.
Žena je nagnula glavu u stranu i činilo se da drema. U ruci je držala buket ruža. Medicinska sestra je tresla svog kolegu za rame, pokušavajući da ga probudi.
A onda je od straha ustuknula, videvši mrlje krvi na belom mantilu žene i isturenu dršku noža…
U roku od pola sata porodilištem su bili zaduženi veštaci i detektivi istražnog operativnog sastava. Preminula je 47-godišnja Marija Ljubašina, akušer sa dvadesetogodišnjim iskustvom.
Porodila je bezbroj beba, stotine srećnih roditelja su joj bile zahvalne, a sada joj je neko cinično oduzeo život upravo na poslu, stavljajući joj u ruku buket crvenih ruža.
Prvo što je svima palo na pamet bila je očigledna verzija – osveta za lekarsku grešku. Ali upravo je ovaj buket zbunio detektive. Zašto on? Šta to znači? Nelogično je za osvetu.
Ko je Marija Ljubašina?
Marija Ljubašina bila je udata za anesteziologa Nikolaja Ljubašina, koji je bio znatno stariji od nje; nisu imali dece. Svu svoju nepotrošenu ljubav davala je tuđim bebama, brinući o svakoj od njih.
Pošto su pažljivo procenili situaciju, policajci su odlučili da se fokusiraju na verziju verovatne osvete.
Za početak, detektivi su odlučili da razgovaraju sa Ljubašininim kolegama, da bi neko znao da li je preminula dobijala pretnje.
A onda je policajce čekalo iznenađenje: spisak zaposlenih u porodilištu je nestao negde u kadrovskom odeljenju. Juče je bio ovde, a danas je izgubljen!
Spaljivanje dokumenata
U razgovoru sa detektivima, glavna doktorka Svetlana Kurjohina se ponašala nervozno i stalno skretala pogled, što je privuklo pažnju.
Odlučili su da je drže na oku. Ubrzo je operativac koji ju je posmatrao primetio kako je Kurjohina izašla iz njene kancelarije i krenula prema toaletu.
Policajac je oklevao na vratima, ali osetivši miris paljevine, odbacio je stid i upao u ženski toalet.
Kurjohina je stajala kod lavaboa i žurno spalila neke dokumente. Videvši operativca, zbunjeno se ukočila, a zatim briznula u plač. Ispostavilo se da su dokumenti spiskovi zaposlenih i lični dosijei nekih od njih.
Tokom ispitivanja je otkriveno da je Kurjohina ta koja je ukrala spisak zaposlenih kako bi sakrila činjenicu prevare – koristeći svoj službeni položaj, registrovala je nepostojeće ljude kao akušere i za njih primala plate.
Jednostavna šema koja je glavnom lekaru donosila dobar profit svakog meseca.
Svetlana Kurjohina je privedena i optužena, ali samo za prevaru i proneveru budžetskih sredstava, a detektivi su nastavili istragu.
Svi su, bez izuzetka, tvrdili da su Mariju Ljubašinu poštovali i kolege i pacijenti. Istraga je zašla u ćorsokak. A onda je izvesni Arkadij Pavlov kontaktirao policiju.
Ljubašina je pre nekoliko dana pomogla njegovoj ženi pri porođaju, a kada su saznali za smrt babice, mladi roditelji su bili šokirani, a Pavlov se nečega setio.
Kada mu je žena rodila sina, napravio je plakat sa čestitkama i popeo se na krov kotlarnice, koja je bila pored porodilišta.
Nažalost, pogrešio je i soba njegove žene bila je malo dalje, ali je postao nesvesni svedok dvoje ljudi u belim mantilima koji su se svađali ispred prozora jedne od kancelarija.
Muškarac i žena, a žena je veoma ličila na Mariju Ljubašinu… Detektivi su ovo svedočenje shvatili ozbiljno. Čovek u belom mantilu?
U porodilištu nije bilo toliko muškaraca, samo troje – neurolog, pedijatar i anesteziolog (uzgred, suprug pokojnice).
Detektivi su odlučili da izvrše tajnu identifikaciju.
Pozvali su muške lekare u ordinaciju pod izmišljenim izgovorom i posmatrali reakciju svedoka Arkadija Pavlova, koji se suočio sa teškim zadatkom – da pokuša da prepozna čoveka kojeg je video na prozoru, pa i s leđa.
Međutim, Pavlov je odmahnuo glavom kada je video svu trojicu muškaraca iz osoblja porodilišta.
Dakle, sve je uzalud? U tom trenutku u kancelariju ušao je visok, mlad momak u belom mantilu; ispostavilo se da je majstor Nikita Avdejev.
A Pavlov je odmah reagovao: „To je on!“ Ovo je bilo iznenađenje! Kakve veze ima dečak od 18 godina sa Ljubašinom?!
Sam Avdejev je to negirao i tvrdio da su ga pomešali sa nekim drugim. Identifikacija od strane svedoka koji je video Avdejeva izdaleka i kroz prozor nije bila značajan dokaz o njegovoj krivici, ali je bila dovoljna da dobije dozvolu da se pretres Avdejevljev dom.
Stara fotografija rešila misteriju
Mladi radnik je imao svoju sobu u zajedničkom stanu. Detektivi su bili iznenađeni ne samo ovom činjenicom, već i izuzetno skromnim nameštajem i gotovo potpunim nedostatkom garderobe mladića.
S druge strane, majstor ne zarađuje mnogo…
Iako u prostoriji nije bilo gotovo ničega, potraga je ipak uspela – ispod jastuka su pronašli fotografiju na kojoj je prikazana žena sa bebom.
Bilo je lako prepoznati ženu kao Mariju Ljubašinu, samo što je ovde bila mnogo mlađa!
U principu, detektivi su već razumeli opštu sliku, ali je bilo neophodno ispitati i saznati detalje od samog Avdeeva.
Istina, mladić je pružio otpor prilikom hapšenja, ali je ipak uhvaćen. Sada je bilo glupo to poricati i priznao je da je sin Marije i Nikolaja Ljubašina.
Rođen je sa teškom srčanom bolešću i majka i otac su ga poslali u sirotište, gde je, zahvaljujući lekarima, pobedio bolest i odrastao u snažnog momka.
Tamo je dobio ime Nikita Avdejev. Sada je postalo jasno odakle mladiću sopstvenu sobu u zajedničkom stanu – država mu je dodelila kao siročetu
Ali sve godine koje je proveo u sirotištu, Nikita je sanjao o jednoj stvari – da pronađe svoje roditelje i osveti im se.
Još kao tinejdžer uspeo je da lukavo sazna imena svojih roditelja, njihovo zanimanje i adresu. Kada je izašao iz sirotišta, već je znao kako će se sa njima obračunati.
Zaposlio se u porodilištu gde su radili Ljubašinovi. Vremenom je prešao u kuhinju i dobio je priliku da se pojavi u porodilištu, gde je raznosio ručkove i večere pacijentima.
Tamo je upoznao Mariju Ljubašinu i ubrzo joj rekao da je njen sin.
Onaj koga je bacila. Žena nije verovala. Između njih je izbila svađa, kojoj je prisustvovao Arkadij Pavlov. Sada je Nikita bio uveren da je u pravu.
Kupio je buket ruža i smestio se u hodniku, pretvarajući se da je mladi otac koji čeka da mu se žena porodi.
Na ovaj način nije privukao pažnju osoblja. Sačekao je Ljubašinu i jednom rukom joj pružio ruže, a drugom je udario uz reči: „Mama, ovo je za sve!“
Tokom ispitivanja, Nikita je otvoreno rekao istražiteljima da nije oprostio roditeljima i da žali samo za jedno – što nije uspeo da se obračuna sa ocem.
Sud je 18-godišnjaku poštedeo život, ali ga je osudio na 15 godina zatvora. Nikita Avdejev nikada nije izašao iz zatvora – njegovo srce nije moglo da izdrži.
(Stil)