„MAMA, ŠTO ME BLAMIRAŠ, NEMOJ DA KAČIŠ TO!“: Roditelji iz Srbije odlepili za šerenting trendom, deca očajna

FOTO: PRINTSCREEN

Šerenting – opsesivno deljenje svakog trenutka detinjstva na društvenim mrežama

Advertisement

Objavljivanje na društvenim mrežama može izazvati anksioznost i depresiju kod odrastajuće dece

Poslednjih godina roditelje je osvojio takozvani šerenting – opsesivno deljenje svakog trenutka detinjstva svoje dece sa prijateljima i poznanicima na društvenim mrežama.

Time najčešće žele da dele sreću i roditeljski ponos, ali neretko otkrivaju i veliki broj ličnih podataka. Osim toga – pitanje šta na sve to kažu glavni akteri objava – iako mnogo kasnije dolazi na red, odgovor vrlo često – nije pozitivan.

Fotografije – od prvog kupanja do polaska u školu. Roditelji veoma često trenutke sreće i ponosa dele sa prijateljima i rodbinom na društvenim mrežama.

Advertisement

Osim slika, objavljuju se i uspesi, školski rezultati, ali i sportska postignuća, pa se nameće i merenje uspeha. Deca najčešće sve to vide tek kada porastu. A onda?

Da li mladima u Srbiji smeta kad roditelji dele njihove fotke na mrežama?

Advertisement

Nekoliko Beograđana, starijih i mlađih, izneli su svoje mišljenje.

– Imam ja druga čija mama stalno to radi, generalno mu je neprijatno i stalno se stidi mame, izbegava je u društvu – rekao je jedan od mlađih Beograđana za „Blic tv“.

Advertisement

– Nije nikad bilo nešto veće, nego mama što me blamiraš, nemoj da kačiš to – priznala je kroz smeh jedna mama.

– Kad bi se malo više posvetili njima i kad bi malo manje kačili sve i svašta na internet i držali telefon u rukama, bilo bi mnogo bolje – rekla je još jedna Beograđanka.

Advertisement

Objavljivanje sadržaja utiče na psihu mladih, odražava se na blokiranje procesa autonomije i individuacije, a odrastanje pod budnim okom javnosti vrlo često izazova anksioznost i depresiju.

Šta kažu psihoterapeuti i stručnjaci za bezbednost?

Advertisement

– Stvara se pritisak koji može da se odrazi na emotivno stanje osobe. Naravno, tu su sad individualne razlike uključene kako će ko da reaguje – rekla je psihoterapeutkinja Aleksandra Đurić.

Podaci pokazuju da roditelji do pete godine života deteta objave i više od hiljadu fotografija.

Advertisement

Kada objavite fotografiju na većini sajtova, vi ste vlasnik te slike, ali dajete kompaniji društvenih mreža licencu da je koristi, a ona obično traje dok ne izbrišete takav sadržaj sa svog naloga.

– Nekada kada je u pitanju šerenting; roditelji toliko preteruju, da čak i ne vode računa da li se u blizini njihove dece nalaze i druga deca.

Ono na šta ja apelujem, kao neko ko se bavi proteklih deset godina bezbednošću dece na internetu, nemojte da fotografišete drugu decu bez dozvole.

Postoji nešto u našem krivičnom zakoniku koje se zove neovlašćeno fotografisanje, odnosno fotografisanje bez dozvole i to jeste krivično delo – rekla je Katarina Jonev, edukator bezbednosti dece na internetu za „Blic TV“.

Advertisement

Privatnost dece je ključna

Beograđani su i na ovo imali šta da kažu. Fotografije dece, sudeći po pojedinim odgovorima, možda je bolje zadržati u porodičnom albumu umesto na društvenim mrežama.

– Mislim da to ne treba da se kači kad su deca mala, nego kad oni sami budu hteli da kače, da se kače – rekao je jedan od tinejdžera za „Blic tv“.

– Roditeljima je uvek sin lep kakva god da je slika – glasio je stav jedne mame.

– Moja mama to ne radi, pa me ne nervira ništa – rekao je jedan od tinejdžera.

Advertisement

– Naša mama nekad hoće da kači to, ali nas pita uvek, tako da nam nije problem – kroz smeh su ispričali brat i sestra iz Beograda.

Nakon što je vlasnik Fejsbuka na Instagramu objavio fotografije svoje dece čija je lica prekrio velikim žutim smajlijima, otvorilo se mnogo pitanja.

Koliko su društvene mreže sigurne, ako njihov vlasnik nema poverenja u njih.

Advertisement

– Koliko god to bilo slatko i simpatično roditeljima, neke fotografije moraju da ostanu samo i isključivo u telefonima i ne zaslužuju mesto na internetu, pogotovo kada je reč o prvom kupanju deteta, gde je dete nago, ta fotografija završi na mračnoj strani interneta, odnosno dark web-u, prodaje se za gotovo 5 centi i predatori tu informaciju koriste – objasnila je Jonev za „Blic TV“.

Današnja deca možda nikada neće saznati šta podrazumeva prava privatnost.

Video snimci i fotografije koje objavljujete mogu uticati negativno na Vašu decu, a mogu postati i žrtva krađe identiteta, te stoga pre nego sto kliknete taster POST, dobro razmislite.

(Blic)

Advertisement
Advertisement