Odmah nakon rođenja, majka se odrekla svoje bebice, ali za njihov odnos još uvek ima nade!
Lori Džonkas, 54-godišnja žena iz Milvokija, decenijama je maštala o susretu sa svojom biološkom majkom.
Usvojena u petoj godini života, Lori je odrasla u ljubavi i pažnji svoje usvojiteljske porodice, ali je uvek osećala da joj nešto nedostaje.
Pitala se kako izgleda njena biološka majka, da li imaju iste oči, isti osmeh? Da li dele sličnosti u ponašanju?
– Imala sam sjajnu porodicu, zaista sam zahvalna na tome, ali sam se često pitala: Da li ličim na nju? Želela sam da shvatim koje sam nacionalnosti i kako ona izgleda, prisetila se Lori, koja je rođena 1965. godine u Pitsburgu i usvojena kroz zatvoreno usvajanje, odmah nakon rođenja.
Iako je odrastala u srećnom domu, tragajući za identitetom svoje biološke majke, Lori nije imala nikakvih informacija o njenoj prošlosti. Njeni pokušaji da sazna više kroz sudske spise ili razgovore sa advokatima nisu dali rezultate.
– Pisala sam sudijama, kontaktirala advokate, ali niko nije mogao da mi pomogne. Na kraju sam morala da prihvatim da verovatno nikada neću saznati ništa više, rekla je Lori.
Međutim, njena biološka majka, En Blodžet, bila je u istoj potrazi. En, sada 73-godišnja žena, godinama je tražila svoju ćerku.
– Tražila sam je zauvek, ali to je bilo zatvoreno usvajanje, i nikada nisam mogla da dobijem bilo kakve informacije, rekla je En.
Njene misli o ćerki postale su još snažnije pre 16 godina, kada je saznala da ima rak dojke i želela je da Lori zna za svoje zdravstvene informacije. Ipak, tada joj je rečeno da još uvek nije dozvoljeno da stupi u kontakt sa njom.
En je bila mlada i neudata kada je zatrudnela sa Lori i odlučila da je da na usvajanje. Iako je provela godine tražeći je, sve do 2016. godine nije imala nikakvih tragova.
Lori je gotovo odustala od potrage kada joj je njen brat za Božić poklonio DNK test, nadajući se da će bar tako pronaći neki trag. Iznenađenje je bilo veliko kada je preko sajta testiranja otkrila rođaka.
– Poslala sam mu mejl i rekla: „Imam tetku koja je rodila bebu 1965. godine i morala je da je da na usvajanje, mislim da si ti ta osoba!“
Izgubila sam se od sreće, vrištala sam, možete li to da zamislite? Bilo je neverovatno! Samo sam plakala i plakala, prisetila se Lori.
Nekoliko meseci kasnije, nakon što su telefonom i mejlovima stupile u kontakt, Lori i En su odlučile da se sretnu lično. 2017. godine, u proleće, njihov susret bio je emotivan i ispunjen suzama.
Plaža u Konveju, Južna Karolina, postala je mesto na kojem je ova majka i ćerka napokon obnovila svoje veze.
– To mi je promenilo život. Imam prijatelje koji su mi rekli da me nikada nisu videli da se smejem toliko kao sada, rekla je En, koja sada redovno razgovara sa svojom kćerkom i viđa je koliko god može.
Njihov susret nije samo promenio njihove živote, već su obema žene omogućile da konačno osete vezu koju su čekale decenijama.
– Mi smo toliko slične! I maniri, i izgled, to je stvarno nevjerovatno i divno, rekla je Lori.
– Bilo je neverovatno, ali i divno, zaključila je En, dok se Lori složila:
– Sada imamo priliku da napokon stvaramo uspomene koje ćemo zauvek čuvati.
(Srećna Republika)