Ako je verovati slikama iz detinjstva, Ben Šenton bio je srećan dečak. Ali, stvarnost je bila drugačija. Jeziva…
Imao je samo 18 meseci kada ga je majka napustila i predala u ruke zgodne i elokventne plavuše koja se zaklela da će mu pružiti najbolji mogući život. Umesto toga, uvela ga je u kult, gde je godinama bio izložen užasnim torturama.
Prvih 15 godina svog života proveo je u očekivanju sudnjeg dana i kraja sveta. A onda je, jednog dana, u njegov dom upala policija i odvela ga u novi, njemu dotad nepoznati svet.
Onaj stvarni. Ben Šenton nije shvatao šta se dešava. Ni u tom trenutku, ni godinama kasnije.
Prošlo je mnogo vremena dok iza sebe nije ostavio ono što je propagirao zloglasni kult i počeo da vodi normalan život.
U kući na obali jezera Ajldon, u državi Viktorija na krajnjem jugu Australije, na imanju skrivenom gustim divljim rastinjem i opasanom bodljikavom žicom, sedmoro dece, koja su nosila istu odeću i imala istu, platinasto plavu kosu, završavalo je svoju jutarnju rutinu – čas hata joge, kada se začulo komešanje na stepenicama.
U sobu su iznenada uleteli policajci pod punom opremom i pokupili ih. Do tog dana u avgustu 1987. godine, njihov svet je oblikovala En Hamilton Birn, glamurozna i harizmatična instruktorka joge koja je krajem šezdesetih ubedila nekoliko svojih sledbenika da se pridruže kultu koji je nazvala „Porodica“ (nema veze sa Mensonovom sektom).
Članovi su verovali da je ona reinkarnacija Isusa Hrista i da će, kada nestane svet kakav poznajemo, biti odgovorna za „prevaspitavanje“ preživelih.
Instruktorka joge bila je vešt manipulator
En, rođena kao Evelin, iza sebe je imala tri braka. Prvi je okončan kada joj je muž poginuo u saobraćajnoj nesreći, što je opisala kao „duhovno buđenje“.
Onda je 1963. upoznala engleskog fizičara Rejnora Džonsona i naredne godine osnovala grupu nalik sekti, koja je propovedala čudan spoj hrišćanstva i hinduizma.
Priču je nastavila i sa trećim suprugom, Bilom Hamiltonom Birnom, šezdesetih godina.
Predvodili su apokaliptični kult koji je lako vrbovao pristalice u vreme kada su planetu potresali nuklearne pretnje, Vijetnamski rat i strah od komunizma.
U početku su ih okupljali u svom stanu, kroz časove joge, a onda izgradili kompleks „Kai Lama“ i preselili se na jezero Ajldon.
En je osvajala na prvi pogled, i verovatno je igrala na tu kartu. Lepa i zgodna, predstavljala se kao brižna i saosećajna osoba otvorenih shvatanja i širokih vidika – savršen mamac za lakoverne i posrnule ličnosti, kakva je bila i Benova majka.
Džoj je tražila ženu kojoj će ostaviti dete jer nije mogla sama da ga odgaja, a En se učinila idealnom. Ben je tada imao svega 18 meseci.
Vešta manipulatorka ubedila je Džoj da samo ona može njenom dečaku da pruži „najbolji život“. I zaista, svakom ko je posmatrao sa strane, bez ikakvog pojma o onome što se dešavalo iza četiri zida, priča je delovala idilično. Ben je došao u već formiranu porodicu, u kojoj je, u nekom trenutku, bilo 28 dece različitih uzrasta.
Kult plavokose dece i „super rase“
Njihov život svodio se na sledeću kombinaciju: joga, vežbe, vegetarijanska ishrana, meditacija, obrazovanje.
Sva deca nosila su istu odeću i imala istu kosu – En i Bil, koji su se predstavljali kao njihovi roditelji, farbali su ih u platinasto plavu nijansu, jer su hteli da izgledaju kao da su rođena braća i sestre.
Tokom dve decenije, koliko je postojao kult „Porodica“, ciljano su regrutovali ljude iz najranjivijih društvenih grupa, uključujući one koji su živeli na margini i pacijente privatne psihijatrijske bolnice koje su drogirali LSD-om i podvrgavali elektrošokovima. Usvajanja su bila nelegalna, „po preporuci“, a istraga je utvrdila da je većina dokumenata bila falsifikovana.
Deca su odrastala u strogo kontrolisanom okruženju, potpuno izolovana od spoljnog sveta. Za to vreme, na imanju daleko od civilizacije odvijale su se užasne stvari.
Batine, mentalne igre i drogiranje bili su svakodnevica. Benu se u sećanje urezala specijalna metoda mučenja koja se zove waterboarding, simulacija davljenja.
„Držali bi nam glave u kanti punoj vode dok ne dođemo do tačke gušenja. Na trenutak bi nam podigli glavu da udahnemo, a onda nas ponovo potapali. Stvarali su nam noćne more.“
U bolesne rituale bila su uključenja i grupna ispitivanja, koja su se uglavnom završavala brutalnim batinama dok neko ne bi priznao „greh“.
En ih je tukla stileto cipelama, jer su štikle ostavljale bolne tragove. Mlađoj deci za smirivanje su davali valijum, a starijoj LSD, posebno tokom takozvanog obreda „čišćenja“.
Pomračeni umovi dobro znaju da je strah najbolji način da ljude, naročito decu, drže pod kontrolom, a En i Bil su tu moć izdašno koristili.
Bekstvo u novi život
A onda je, u avgustu 1987. godine, Benova „sestra“ Sara uspela da pobegne i da sve ispriča policiji.
Kada je odred specijalaca upao u kompleks, tinejdžer nije bio svestan šta se dešava – da li su došli da mu pomognu ili su predstavljali pretnju. Jednostavno, nije znao da postoji svet drugačiji od onog u kakvom je odrastao.
Imao je 15 godina kada su mu objasnili da mu En nije biološka majka, već da je to Džoj, koju su mu predstavljali kao tetku. Ali, onda je usledio preokret koji je šokirao javnost…
U trenucima kada je policija ušla na posed En je bila na Havajima. Bil, kojeg su zatekli na licu mesta, nije uhapšen.
Kasnije su otišli u Sjedinjene Države, gde su 1993. lišeni slobode i deportovani u Australiju. Međutim, bili su optuženi samo za falsifikovanje dokumenata i kažnjeni sa po 5.000 dolara.
Uprkos tvrdnjama desetina svedoka, nisu osuđeni za zlostavljanje.
En i Bil izjavili su da su želeli da stvore „super rasu“ kombinacijom hrišćanstva i hinduizma. Na pitanje zašto je toliko dugo decu držala izolovanom, žena koja je umislila da je reinkarnacija Isusa Hrista odgovorila je: „Volim decu.“ I to je bilo sve. Vođe kulta nikad nisu odgovarale pred zakonom. Bil je umro 2001, a En 2019. u staračkom domu, u 98. godini.
Pravda nije zadovoljena
Ben je posle spasavanja smešten u hraniteljsku porodicu. Uspeo je da se ponovo poveže sa pravom majkom i nastavi sa normalnim životom.
Međutim, u početku mu nije bilo lako da se adaptira. Borio se sa depresijom i suicidalnim mislima, dostigavši tačku nervnog sloma jedne noći 1988. tokom školskog izleta.
Učiteljica, koja ga je pronašla u suzama, smirila ga je rečima: „Potrebno je vreme da naučiš kako da se povežeš sa svojim vršnjacima“.
Danas živi u Pertu, sa suprugom i dvoje dece. Napisao je knjigu „Life Behind the Wire“ (Život iza žice) i vodi organizaciju „Rescue The Family“, koja podiže svest o opasnosti od sekti.
„Ono što je En uradila je čisto zlo. Pravda nije zadovoljena, ali ne želim da igram na njenom grobu“, zaključio je Ben Šenton, koji je tek četiri decenije kasnije smogao snage da priča o svom detinjstvu, o vremenu kada je trebalo da se raduje životu, a ne da prolazi kroz pakao.
(Žena)