Isidora Bjelica je bila je udata za dramaturga Nebojšu Pajkića, sa kojim je dobila dvoje dece. Potiče iz ugledne porodice – njen otac je šahovski velemajstor i novinar Dimitrije Bjelica, a majka Nevenka Đurović, profesorka engleskog jezika u penziji, ćerka akademika Dušana Đurovića.
Isidora je, kako su tada naveli beogradski mediji, preminula u stanu svojih roditelja.
Pošto se nije ustručavala da piše i polemiše i o najškakljivijim temama, Isidora je često pričala o odnosima sa ocem i majkom. Dimitriju je jednom čestitala rođendan na društvenim mrežama emotivnom porukom u kojoj je, između ostalog, rekla da joj je uvek pokazivao ljubav, za razliku od majke. Na pitanje magazina da li je patila što je sa ocem imala jaču vezu odgovorila je:
– Ceo život patim zbog toga. Ja moju majku beskrajno volim i baš zato me sve to jako boli. Sa njene tačke gledišta verovatno je sve okej, ali ja nisam osoba koja se folira i laže. Ja sam moju dušu izvrnula svima na uvid jer sam pisac. Kako da vas ne boli kad vam majka letuje dok ste na hemioterapiji ili ako vam kaže da ne vredi da se zbog vašeg lečenja proda stan jer je dijagnoza tako loša? Ili kaže vašoj rođaci „ti se brini o Vili kad Dorica umre”, ili kad vam svu dedovinu pokloni rođenom bratu, kao da nema ćerku i unuke?
– Ne znam, ceo život je volim i pokušavam da razumem, ali kad sam i sama postala majka, tad sam shvatila da je ne razumem. Dešava se da neko voli brata više nego rođeno dete, ali ja mislim da ona svega toga nije svesna. U njenom panteonu vrednosti to je normalno i u redu. Ona je divna, čestita, obrazovana žena, ali verovatno sam ja suviše komplikovana ćerka sa kojom nikad nije znala da izađe na kraj. To vam je kao da ceo život govorite različite jezike.
Isidora je probala da to promeni, međutim, pokušaji nisu urodili plodom.
– Milion puta sam pokušala, radila sam sa desetinom terapeuta, ali nema tu menjanja, stvar je u prihvatanju sa obe strane. Takođe, jako je naporna permanentna tenzija između nje i Nebojše, koja traje od prvog dana, jer pretpostavljam da mog muža nije zamišljala takvog. Prosto, čovek ne može da utiče na ljubav. Njoj je njen brat sve i svja.
– Ja zaista ne bih mogla da ne nazovem rođeno dete koje umire danima. Hodala bih gola i bosa za samo jedan dan života više moje dece. Ali Bog mi je dao na drugoj strani, dao mi je ljubav potpuno nepoznatih ljudi, hiljade njih, ne samo da se danonoćno mole i brinu, nego sam zahvaljujući njihovoj materijalnoj pomoći još živa. To je paradoks života.
Toliko je sve analizirala i samoanalizirala, da je jednog dana sve izgubilo smisao, dodala je.
– Još kao devojčica patila sam što nikad nema vremena za razgovor, čak sam mislila da sam usvojena, ali znate, ljudi kažu „oprosti”. Nije stvar u tome, kad voliš, ti opraštaš samim tim što voliš, ali to ne znači da ne boli. Pre bolesti taj nedostatak podrške razumevala sam kao čeličenje, sve sam morala sama. Neki me osuđuju što o tome uopšte govorim, jer ovde ljudi sve kriju – od porodičnih problema do bolesti. Ali, moja duša plače. Ja ne mogu da glumim zbog komšija i rodbine. Srećna sam što sa Lavom ima lep odnos. Sa Vilom, nažalost, ne. Ne ide joj sa ženskim rodom. Sasvim sam sigurna da sve što je radila – radila je iz najbolje namere. Ne ljutim se, samo patim, mnogo boli – govorila je legendarna Isidora.
(Stil)