Sigurno ste mnogo puta videli da se neko krsti dok prolazi pored crkve, pešice ili nekim prevoznim sredstvom. Možda i vi to često radite, a ne znate da li postupate ispravno ili je ipak reč o sujeverju.
Kako bismo zauvek rešili ovu nedoumicu pitali smo sveštenika i starešinu Crkve Lazarica u Kruševcu Žarka Markovića da li treba da se krstimo kada prolazimo pored crkve.
Na samom početku, naš sagovornik je naglasio da u Svetom pismu nigde nije naglašeno kada ne treba da se krstimo.
„To što se krstimo, stavljamo krst na čelo, na pupak, ramena svoja i što stavljamo znamenja krsta na sebe, to je crkveno predanje i nešto što je duboko ukorenjeno u biće crkve. Isto je i sa disanjem, niko nas ne uči kako da dišemo i niko ne priča o tom disanju, a bez disanja ne možemo, jer je to nešto što se podrazumeva. Tu je i sledeći primer, ljudi ne misle o tome da njihovo srce kuca, a ono neprestano kuca, 70 ili 80 puta u minutu kod odrasle osobe ili 120 puta u minutu kod bebe. Kada se prekrstimo pred ikonom u kući ili kada čujemo nešto loše, u smislu da se na taj način pomolimo Bogu, ili kada je nešto dobro pa kažemo: „Slava tebi, Bože“ pa se prekrstimo ili to činimo dok prolazimo pored crkve, mi na taj način izražavamo poštovanje prema svetinji i stavljamo znak krsta na sebe kao što stavljamo pečat na neki dokument da bi on bio validan. Stavljajući znak krsta na sebe, izražavamo poštovanje prema svetinji hrama, a sa druge strane prinosimo molitvu Gospodu. To što se neko krsti pored hrama, nije sujeverje, reč je o nečemu potpuno prirodnom za onog ko je hrišćanin“, kaže za Žena.rs sveštenik i starešina Crkve Lazarica u Kruševcu Žarko Marković.
On skreće pažnju da se danas kada je reč o običajima i tradiciji, govori više o svemu drugome osim o tome da treba ići na liturgiju u crkvi i postiti.
„Krstite se kada prolazite pored hrama, bilo kada i bilo kako da prolazite. Kao što se krstimo kada sedamo ili ustajemo sa trpeze, ležemo ili ustajemo iz kreveta. Kada čujemo da se neko upokojio, pa ustanemo, prekrstimo se i kažemo: „Bog da ga prosti“, ili kada čujemo: „Milica se porodila“, pa kažemo: „Slava ti, Bože, razrešila se“, pa se prekrstimo“, poručuje.
(Žena)