Nakon obilnih kiša rekordnog intenziteta ove nedelje, građani Ujedinjenih Arapskih Emirata i Omana još uvek pokušavaju da se vrate normalnom životu.
Oluje su prisilile škole, kancelarije i poslovne objekte da zatvore vrata, pretvorile pistu međunarodnog aerodroma u Dubaiju u reku i odnele više od 20 života u obe zemlje.
Pljusak je delovao gotovo apokaliptično: U utorak, UAE su primile količinu kiše koja obično padne tokom cele godine. Rani izveštaji o vremenskom događaju izazvali su spekulacije da je pogoršan kontroverznom tehnologijom modifikacije vremena.
Praksa poznata kao sejanje oblaka uključuje prskanje hemijskih jedinjenja u vazduh u nameri da se iz njega izvuče više kiše. Ujedinjeni Arapski Emirati sprovode stotine ovih operacija svake godine kako bi dopunili svoje vodne resurse u sušnom pejzažu.
Tačno koliko dobro se sejanje oblaka zapravo pokazuje kao efikasno predstavlja aktivnu debatu među naučnicima, ali ova tehnologija ne može stvarati oblake iz vazduha—samo može pojačati ono što već postoji.
Konzenzus za sada je da sejanje oblaka nije značajno doprinelo istorijskom poplavljenju ove nedelje. (Meteorološka agencija UAE je saopštila da pre oluje nisu sprovedene misije sejanja.) Međutim, ovaj događaj ponovo postavlja neka osnovna pitanja o mešanju u prirodu.
Sejanje oblaka je vrsta geoinženjeringa, skupa tehnologija koje su namerno usmerene na uticaj ili izmenu sistema klime Zemlje. Što je naša planeta toplija, to više geoinženjering izgleda privlačnije kao način da se uspore ili podnesu efekti klimatskih promena—i manje precizno možemo predvideti njegove efekte.
Naučnici ne mogu biti sigurni da igranje boga sa atmosferom neće uzrokovati ljudsku patnju, čak i ako je namera da je ublaži. U slučaju sejanja oblaka, ljudi se igraju boga već decenijama. Tehnika datira iz 1940-ih i redovno se primenjuje širom sveta kako bi se pružila pomoć regionima iscrpljenim sušom, osiguralo vedro vreme pred Olimpijske igre i omogućilo skijaškim centrima dodatnih nekoliko centimetara snega.
Naučnici su dugo proučavali sejanje oblaka, ali su tek nedavno uspeli da dokumentuju kako tehnika zapravo funkcioniše, praveći razliku između prirodne i ljudskom intervencijom izazvane padavine. Stručnjaci veruju da sejanje može izvući malu količinu dodatnih padavina, ali je “notorno teško” utvrditi koliko dobro je funkcionisalo u određenom slučaju, rekla je Džanet Lindzi, klimatolog na Australijskom nacionalnom univerzitetu za Atlantik.
Osnove sejanja oblaka su jednostavne, rekla je Linzi: Ako želite kišu, oslobađate hemikalije koje podstiču oblake da proizvedu veće kapljice vode, koje će verovatnije stići do tla. Ako želite da potisnete kišu, koristite hemikalije koje podstiču stvaranje manjih kapljica. Ali jednostavnost prikriva komplikovanu nauku i visoke uloge manipulacije atmosferom u 21. veku.
Dvadesete godine postaju definisane toplijom atmosferom sposobnom da zadrži više vlage, uslovima koji mogu dovesti do ekstremnijih vremenskih događaja, uključujući intenzivne padavine. Dodajte geoinženjering, i stvari mogu postati rizične.
– Sada smo na teritoriji gde se ne možemo nužno osloniti na prošlo iskustvo i prošle rezultate da nas informišu o tome šta je verovatno da će se desiti kada intervenišemo – kaže ona.
Što se tiče geoinženjeringa, sejanje oblaka je prilično ograničena tehnika, sa malim efektima ograničenim na male geografske oblasti. To je deo argumenta protiv sejanja kao faktora koji je mogao da doprinese poplavama ove nedelje na Bliskom Istoku. Naime, delovi UAE gde se sejanje obično ne dešava takođe su doživeli obilne kiše.
Ali i dalje može biti problematično. Naučnici i dalje raspravljaju da li sejanje oblaka u jednoj regiji može imati posledice za drugu. I u vreme kada su suše sve češće, kiša je dragocena roba sa geopolitičkim značajem. Poslednjih godina, Iran je optužio UAE i Izrael, koji ima svoje eksperimente sejanja, za krađu kiše.
Izveštaji da je sejanje oblaka izazvalo poplave ove nedelje verovatno su bili pogrešni, ali reakcija koju su inspirisali “predstavlja zdravu vrstu skepticizma o tome šta se dešava kada se mešamo sa prirodnim sistemima”, rekla je Lora Kul, profesorka javne politike na Univerzitetu Nortistern koja proučava prilagođavanje klimi. To je posebno tačno, rekla je, kada razmatrate oblike geoinženjeringa zasnovane na proizvodnji efekata velikih razmera. Naučnici su predložili ubrizgavanje sumpor-dioksida u stratosferu kako bi se neko sunčevo svetlo odbilo nazad u svemir, sprečavajući ga da dođe do površine Zemlje. Rezultirajući aerosoli bi mogli ostati u stratosferi godinama, pomerajući se po hirovima vetra. Slične brige okružuju još jednu tehniku geoinženjeringa koja uključuje prskanje soli u vazduh da bi se oblaci osvetlili, što bi zauzvrat odbilo sunčevo svetlo nazad u svemir. Ovog meseca, naučnici su sproveli tajno testiranje ove tehnologije, prvo takve vrste u Sjedinjenim Državama. Ovo naučno polje se “kreće mnogo brže nego što je to nekad bilo”, rekao je Huan Moreno Krus, istraživač politike klime na Univerzitetu Vaterlu.
Nakon daljeg istraživanja, neke tehnike geoinženjeringa bi se mogle pokazati kao korisni načini za ublažavanje ili prilagođavanje klimatskim promenama. Ali one ne mogu da se nose sa njihovim osnovnim uzrokom: sagorevanje fosilnih goriva i neuspeh u smanjenju emisija gasova staklene bašte. Mnogi stručnjaci za klimu vide geoinženjering kao poslednje sredstvo. Dok naša promenljiva atmosfera nastavlja dramatično da natapa neke delove planete i ostavlja druge suviše dugo suvim, to poslednje sredstvo može početi da izgleda kao privlačnija opcija—čak i dok posledice greške postaju sve ozbiljnije.
(Blic)