Nadaleko poznat manastir Ilinje je mesto gde ljudi traže spas oslanjajući se na snagu molitve i duhovnika oca Isaiju.
Manastir Ilinje se nalazi u mestu Očage kod Šapca, a njegov iguman, arhimandrit Isaija na glasu je kao čovek koji leči i najteže bolesti i molitvama izgoni đavola iz posednutog.
„Mi se molimo, lekari leče, a Gospod izlječuje“ – kaže on, kao da ne želi da ospori značaj i ulogu klasične medicine.
Objašnjava da u Ilinju lek mogu da nađu oboleli od različitih bolesti, kako duševnih tako i telesnih.
– Svake druge subote seoske puteve u Mačvi zakrč e autobusi i putnički automobili iz svih krajeva Srbije i Republike Srpske, a bude ih i iz Crne Gore, Makedonije, Bugarske…
U pravoslavlju postoji obred jeleosvećenja. Uz posebne molitve bolesnom se osvećenim uljem iscrtavaju krstovi na čelu, prsima, rukama.
Na taj se način priziva „blagodat Božja koja isceljuje duševne i telesne nemoći“.
Jeleosvećenje se vrši u svim hramovima kad im se jave bolesni, ali jedino u Ilinju to se čini redovno i masovno.
Sedam puta čita se molitva za zdravlje, koja počinje sa „Oče sveti, lekaru duše i tela…“, i sedam puta sveštenik ide od jednog do drugog u crkvi sa uljem u čašici i četkicom kojom iscrtavaju krstove.
Sedam puta okupljeni padaju na kolena i priklanjaju glavu, tvoreći rukom na onome ispred sebe neprekinuti lanac.
One prve do oltara sveštenik pokriva svojim plaštom i nad njima čita Novi zavet. Crkva smatra da je uzrok bolesti zla sila. Čovek nije taj koji ima bolest, nego su ga zaposeli demoni, koje, da bi ozdravio, treba isterati.
– Ja čitam molitvu, ali samo Bog može da učini čudo. Radimo isto što i ostali sveštenici, ali smo, možda, uporniji i usrdniji – kaže Isaija.
Ko je otac Isaija?
Jeromonah Isaija Jokić, nastojatelj manastira i njegova sabraća monasi Stefan i Gerasim, pozdravljaju poklonike. Svakome ko zatraži, daju savet.
– Otac Isaija je duhovni biser. On nikog ne ostavlja ravnodušnim. Njegova smirenost, blaga i poučna reč i topao pogled blagotvorno deluju na svakoga – pričaju vernici koji redovno pohode manastirsko bratstvo.
Jedan od njih priča da je zahvaljujući igumanu Ilinja ponovo stao na noge i pronašao novi životni put, takođe je podeljena na sajtu ispovesti.
– Propao mi je prvi brak zato što je bivša supruga išla kod hodže po zapise da bi me držala u svojoj potpunoj vlasti.
Postao sam neuravnotežen, na rubu očaja, ali i bankrota. Onda sam saznao za ovaj manastir i došao po pomoć.
Otac Isaija je dao sve od sebe da mi pomogne. Danas sam drugi put srećno oženjen, a kad god iskrsne neki problem tu je otac Isaija da pomogne – ispričao je u dahu jedan od majstora – poreklom iz BiH, a danas nastanjen u Somboru, koji radi na izgradnji novog manastirskog konaka.
U manastiru privremeno živi i dvadesetak mladih sa duševnim problemima, jer su im neophodni svakodnevna podrška i pomoć duhovnika.
– Nastojimo da imaju što manje slobodnog vremena, jer nije dobro da um bude besposlen.
Sa njima se svakodnevno razgovara, prisustvuju bogosluženjima, redovno poste, ispovedaju se i pričešćuju, pomažu na manastirskoj ekonomiji.
I ubrzo počinju drugačije da razmišljaju i da pravilno shvataju cilj života. Liječenje ne završava u manastiru, već traje i kada se vrate u svoje porodice – priča iguman Isaija.
Otac Gerasim podseća na narodnu izreku da je najopasniji dokon um i da čovjek koji je bez obaveza lako biva zaveden da skrene sa ispravnog životnog puta. Među štićenicima je i nekoliko bivših narkomana.
– Narkomani su specifična grupa i ako ih je istovremeno više na jednom mjestu, teško ih je duhovno savladati da bi im se pomoglo u prevazilaženju tog zla.
Zato je među štićenicima više onih sa duševnim demonskim problemima – dodaje otac Gerasim.
Iskustvo Milice koja je došla u manastir sa bolesnim mužem
Milica je takođe podelila svoje iskustvo, a njenu priču vam prenosimo u celosti.
„Kada sam prvi put čula za isceljujuće molitve koje se održavaju u manastiru u blizini Šapca, nisam bila sigurna u njihovu moć.
Međutim, očaj i vera u Boga vodili su me da pokušam sve kako bih pomogla svom mužu koji je bolovao od agresivnog oblika karcinoma pluća.
Subotom se u tom manastiru vrši Sveta tajna jeleosvećenja, tokom koje se, kako su mi rekli, mogu čuti krici, jauci i razni neobjašnjivi zvuci. Iako sam osećala strah, odlučila sam da odemo.
Kada smo stigli, atmosfera je bila ispunjena pobožnošću i nadom. Prostor manastira je bio skroman, a ljudi su dolazili sa svih strana, tražeći duhovnu utehu i isceljenje.
Otac Isaija, poznat po svojoj blagosti i duhovnoj snazi, predvodio je molitvu. Monasi su u tišini stajali oko nas, dok su neki vernici klečali sedam puta i bili pomazani svetim uljem.
Svedoci su mi pričali o sličnim iskustvima. Neke žene koje često posećuju manastir Ilinje potvrdile su da se ovakve pojave ne dešavaju svaki put, ali kada se dese, to je znak da se duhovna borba odvija na dubljem nivou.
Jedna žena mi je ispričala kako je prisustvovala jeleosvećenju kod oca Serafima Petkovića, gde su se čuli krikovi i lajanje iz usta opsednutih, dok je sveštenik čitao molitvu i držao krst na njihovim glavama.
Manastir u blizini Šapca nije jedino mjsto gdje se dešavaju ovakva čudesna isceljenja.
U crkvi Svetog Pantelejmona u Nišu, jedna žena je tokom molitve vrisnula i jaukala, a zatim zapomagala poput deteta, dok joj je sveštenik držao krst na glavi.
Prisutni su bili preplašeni, ali na kraju je žena izašla iz crkve smirena i spokojna.
Planiram da se ponovo vratim u manastir i nastavim molitve za zdravlje svog muža.
Vera, pokajanje i ljubav su reči koje će zauvijek ostati urezane u moje srce“.
(Religija)