Kristina Milivojčević (29) je ekonomistkinja iz Ljiga koja je, poput mnogih, otišla za Čikago u potrazi za američkom snom. Biznis koji je napravila za svega 8 godina, koliko je tamo, samo potvrđuje da je njena odluka bila prava.
Kristina je danas jedna od najtraženijih i najlepših kuvarica koja je ujedno i šef kuhinje, a njeni recepti su osvojili kulinarski svet. Još od detinjstva je zapisivala recepte i uživala u spremanju novih jela. Svoju kulinarsku karijeru je započela u čikaškom restoranu „Moskva“, gde su njene Kiki palačinke (Kiki sweet crepe) postale jedan od omiljenih specijaliteta.
Kristina Milivojčević (29) je ekonomistkinja iz Ljiga koja je, poput mnogih, otišla za Čikago u potrazi za američkom snom. Biznis koji je napravila za svega 8 godina, koliko je tamo, samo potvrđuje da je njena odluka bila prava. Ona je u Srbiji završila opšti smer gimnazije, upisala ekonomiju, a za vreme studiranja radila je u maloj pošti u Žarkovu, u Beogradu.
Posle toga tražila je da je prebace za Lazarevac, kako bi bila bliže Ljigu. Njena mama je već živela u Čikagu kada ju je pozvala da ostavi neprofitabilnu poštu u kojoj je radila, kao i studije ekonomije i da dođe kod nje za Ameriku.
Kristina je danas jedna od najtraženijih i najlepših kuvarica koja je ujedno i šef kuhinje, a njeni recepti su osvojili kulinarski svet. Još od detinjstva je zapisivala recepte i uživala u spremanju novih jela. Svoju kulinarsku karijeru je započela u čikaškom restoranu „Moskva“, gde su njene Kiki palačinke (Kiki sweet crepe) postale jedan od omiljenih specijaliteta.
Da li je bilo teško napustiti Srbiju?
– Pamtim, bio je 12. mart, a ja jos dete, 21 godina. Za Ameriku sam došla samo na 3 meseca i evo ostala sam punih 8 godina. Amerika je zemlja koja mnogo pruža, zemlja koja mi je omogućila mnoge stvari, ali isto tako moje vaspitanje mi nije dozvolilo da zaboravim svoje poreklo i zemlju iz koje dolazim –
Šta Vam iz Srbije najviše nedostaje?
– Najviše mi nedostaje moja porodica i kuća, oni mi daju najveću snagu ovde. Nedostaje mi to provođenje vremena sa njima, da budem tu kada su neki važni momenti –
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Da li Vam je lepota više pomogla ili odmogla u poslu?
– Svako voli da vidi lepo lice, drago mi je da me tako doživljavaju. Ne mogu da sakrijem nešto što mi je Bog dao i onda mi ponekad zasmeta kada ljudi misle da nisam prirodna ili kada me porede sa drugim devojkama. Lepim ljudima su verovatno sva vrata otvorena, mada lepota je mač sa dve oštrice. Svesna sam svog izgleda, ali ga koristim na pošten način. Isto tako, lepotu oblikuje dobrota, humanost, ljubav, intelekt, stil, dobra energija, jer sama fizička lepota nije dovoljna jednoj ženi –
Kako podnosite stres koji vaš posao sa sobom nosi?
– Biti šef kuhinje je zaista vrlo stresan posao. Upravljate osobljem, planirate i pripremate hranu u kratkom vremenskom periodu, a sve to može izazvati nervozu, pa je zbog toga otpornost na stres nužna. Što bi se reklo, morate imati jake živce. Ukoliko sve to možete da istrpite i jednostavno vam leži, onda ste prava osoba za kulinarstvo –
Da li se u Čikagu poručuju srpska tradicionalna jela i koja?
– Svi znamo da je Amerika jedan miks svih mogućih kultura, nacija, rasa… Stranci veoma vole naš burek, sarmu i palačinke. Trudimo se da promovišemo našu srpsku kulturu i tradiciju i to radimo kroz veoma važan deo, kroz našu nacionalnu kuhinju –
Kako je nastala ideja za Kiki palačinke?
– Kiki palačinke su nastale sasvim slučajno. Probudila sam se jednog jutra, jelo mi se nešto slatko, otisla sam u kuhinju i napravila palačinku. Iseckala sam je, dekorisala i objavila na instagramu. U tom trenutnku je nismo imali na meniju. Radnici su dolazili do mene odmah potom da mi kažu da su gosti videli to na mojoj objavi i da ih sada svi traže. Tako sam došla na ideju da ih ubacim u meni iako sam znala da će kuhinji oduzeti malo više vremena da ih naprave jer su zbog dekoracije zahtevnije. Ljudi su, pak, bili oduševljeni, počeli su da me „taguju“ na mrežama i tako je sve počelo. Ne planiram da se zaustavim dok ceo svet ne sazna za Kiki’s Sweet Crepe palačinke –
Slavite li Uskrs u Americi i šta će biti tog dana na Vašoj trpezi?
– Naravno, pravoslavni hrišćani obeležavaju naš najveći praznik i to svake godine. Posle jutarnje službe u crkvi svako odlazi na slavlje ili Uskrs proslavlja kod kuće sa porodicom i prijateljima. Još nisam sigurna šta ću spremati, verovatno nesto iz nase tradicionalne kuhinje koju u kompletu volim –
Šta vam je na prvom mestu, porodica i deca ili posao i karijera?
– Ono o čemu uvek razmišljam su deca i porodica, nešto što je za mene jako bitno. Ako bih morala da biram između toga bez razmišljanja bih izabrala porodicu i decu. Mislim da je to nešto čemu svako treba da teži. Deca su najvece bogatstvo i smisao zivota! – Šta imate da poručite čitaocima Srećne Republike? – Od malih nogu sam nekako želela da budem drugačija, po pitanju svega. U osnovnoj školi sam otkrila da imam talenat za kuvanje. Imala sam svesku u kojoj sam pisala recepte, pratila sam radove mnogih kuvara i gledala edukativne klipove vezane za hranu. Neretko sam i pitala starije sve što nisam znala. Ljubav prema hrani se rodila sama po sebi i vremenom postala moja strast, a sve što vam je strast u zivotu radite s najvećom ljubavlju. Nikada ne žalim ni za čim jer vreme ne mogu vratiti. Uvek kažem da se sve u životu dešava razlogom. Borite se za sebe jer niko drugi neće za vas –
(Espreso/Srećna republika)