Nekada je dovoljno da samo malo bolje pogledamo oko sebe, i mnoge stvari će nam se same kazati. Ovo je priča o mudracu i mladiću. Prenosimo odlomak iz dela „Alhemičar“, Paula Koelja. Mudrac je pažljivo slušao mladićev razlog posete, ali reče mu da nema vremena da mu objašnjava Tajnu sreće. Predložio je mladiću da prošeta palatom i vrati se za dva sata.
– „Međutim, hteo bih nešto da te zamolim“, doda Mudrac pružajući mladiću kašičicu za čaj u koju doda dve kapi ulja.
– „Dok budeš hodao, nosi ovu kašiku tako da se ulje ne prospe“. Mladić je počeo da se penje i spušta spratovima palate, stalno motreći na kašičicu. Kada su dva sata istekla, pojavi se ponovo pred Mudracem.
– „Onda?“, upita Mudrac. „Jesi li video persijske tepihe u mojoj sobi? Jesi li video vrt kojeg je Majstor svih Vrtlara deset godina stvarao? Jesi li primetio predivne pergamente u mojoj biblioteci?“ Mladić je posramljeno priznao da nije ništa video. Jedina mu je bila briga da ne prolije dve kapi ulja koje mu je Mudrac poverio.
– „Onda se vrati i upoznaj divote moga sveta“, reče Mudrac. „Ne možeš verovati nekome čiju kuću ne poznaješ“. Već smireniji mladić je uzeo kašiku i ponovo prošetao palatom, ovaj put zagledajući u sve umetničke radove koji su visili sa zidova. Video je vrtove, okolne planine, nežno cveće, finoću ukusa kojom je svako umetničko delo bilo postavljeno na svoje mesto. Kada se vratio Mudracu, podrobno mu je opisao sve što je video.
– „Ali gde su one dve kapi što sam ti poverio?“, zapitao je Mudrac. Pogledavši u kašičicu, mladić shvati da ih je prosuo.
– „To je jedni savet koji mogu da ti dam“, reče Mudrac nad Mudracima.
– „Tajna sreće nalazi se u gledanju svih blagodeti sveta, a da nikad ne zaboraviš na dve kapi u kašičici“.
(Izvor: stil / mudrosti.org)