Kobne noći u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani, u blizini grada Pripjat u Ukrajini, zamenik glavnog inženjera Anatolij Djatlov smirivao je noćnu smenu, tvrdeći da nije eksplodirao reaktor
Međutim, samo 41 sekundu nakon početka testa, radnici su shvatili da nešto nije u redu.
Važni KRSTOVDANSKI običaji za zdravlje i sreću – Sutra OBAVEZNO pojedite ovo VOĆE, a čudotvorna BILJKA se unosi u dom OSVEŠTANA da čuva od zlih sila i BOLESTI
Načelnik noćne smene, Aleksandar Akimov, zajedno sa svojim kolegama, odmah je otišao u halu s turbinama kako bi se uverio u situaciju. Testiranje je započelo u 1 sat, 23 minuta i četiri sekunde iza ponoći, ali već tada su znali da je situacija ozbiljna.
Pritisak pare izazvao je eksploziju koja je podigla poklopac reaktora od 1000 tona. Prvo je goreo poklopac, a zatim je došlo do veće eksplozije koja je raznela reaktor broj 4, izbacujući krhotine grafita i oslobađajući radijaciju u vazduh.
Nakon eksplozije, vatrogasci su pristupili gašenju požara, a Akimov je naredio radnicima da ručno otvore ventile na sistemu za hlađenje reaktora.
Telefonske linije unutar elektrane bile su prekinute, pa su radnici bili prepušteni sopstvenim naporima.
Dok su se neki radnici borili s vatrom, drugi su pokušavali da ugase reaktor.
Kurdjatsev i Proskurjakov su se za to morali da se popnu na 36. sprat platforme postavljene oko reaktora, ali su po dolasku videli da je sve unušteno. Stajali su iznad otvorenog jezgra reaktora.
Po povratku u kontrolnu sobu njihova koža bila je crna od radijacije, a kroz radnu odeću već je probijala krv. Doza radijacije koju su dobili dok su stajali iznad jezgra bila je fatalna.
Ona je ubila i vatrogasce na vrhu reaktora koji su dobili zadatak da odozgo gase požar. Kurdjatsev i Proskurjakov su u panici objašnjavali kako su od njih ostala samo vatrogasna creva.
Međutim, zamenik glavnog inženjera Djatlov im i dalje nije verovao.
,,Niste u pravu. Eksploziju je uzrokovalo mešanje vodonika i kiseonika u rezervoaru za hlađenje. Reaktor je netaknut – tvrdio je Djatlov.”
Nakon eksplozije, sovjetske vlasti su pokušavale da zataškaju incident, servirajući ublaženu verziju događaja.
Međutim, vesti o katastrofi brzo su se proširile, a izveštaji o radijaciji počeli su da stižu iz različitih izvora.
Kroz naredne dane i nedelje, Sovjetski Savez je bio primoran da se suoči s realnošću katastrofe koja je ostavila trajne posledice na okolinu i ljude.
Zagrebački Radio 101 prvi je u Jugoslaviji objavio vest o nuklearnoj katastrofi u Černobilju. To se desilo dva dana nakon same katastrofe, 28. aprila.
Alisa Bauman, voditeljka Laboratorija za radioaktivnost biosfere Instituta za medicinska istraživanja u Zagrebu, čula je vest o nesreći na austrijskom radiju. Merenja u Zagrebu su pokazala znatna odstupanja, a Alisa je odmah reagovala.
Zahvaljujući svojoj ćerki, koja je radila kao novinarka, objavila je informacije na Radiju 101.
Upozorila je građane da zatvore prozore i ostanu u zatvorenom prostoru, posebno novorođenčad i mala deca, kako bi ih zaštitila od prvog talasa radioaktivnog vazduha bogatog jodom koji je može da ošteti štitnu žlezdu.
Nakon što je Alisa Bauman objavila vest, iz vrha tadašnjih vlasti su je kontaktirali i zapretili joj zatvorom zbog navodnog prekoračenja ovlašćenja. Međutim, vest je već bila javno poznata i shvatili su da bi njeno hapšenje bilo kontraproduktivno.
Vlasti u Moskvi su i dalje nastavile sa zataškavanjem incidenta, a sovjetski ministri su šefu partije servirali ublaženu verziju događaja. Četiri sata nakon eksplozije, generalnog sekretara Komunističke partije Sovjetskog saveza Mihaila Gorbačova su probudili telefonski pozivi.
Ministarstvo unutrašnjih poslova u Pripjatu i partijski komitet održali su sastanak, a Brjukanov, direktor elektrane, je informisao zamenika ministra za industriju nuklearne energije o situaciji.
Građani Sovjetskog saveza su živeli u neznanju dok se radijacija širila oko Černobilja…
(Alo)