Kada je Sveti Jovan pogubljen, neprijatelji su se uplašili da će prorok vaskrsnuti pa nisu dozvolili da mu se glava sahrani sa telom. Irodijada je naredila da se glava baci na gomilu izmeta.
Znajući gde su bacili Jovanovu glavu, Sveta Jovana Mironosica je pronašla i tajno je sahranila.
Jovanjdan je na četvrtom mestu najčešćih slava u Srbiji. Posvećena je Svetom Jovanu Krstitelju i Preteči Gospodnjem, svetitelju i proroku koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Sveti Jovan je veoma poštovan među Srbima, koji su mu širom Balkana podigli više stotina crkava, a njegova desna ruka, kojom je krstio Isusa, nalazi se u jednom srpskom manastiru.
Zbog čega je ovaj veliki svetitelj, poznat i kao Ivan Krstitelj, surovo stradao odrubljivanjem glave?
Jovan došao na svet kao dar od Boga starim roditeljima
Sveti Jovan se rodio oko 6 meseci pre svog rođaka Isusa Hrista, u naselju u blizini Hevrona, 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru, pa se datum njegovog rođenja slavi kao Ivandan.
Jovanov otac je bio jevrejski sveštenik Zaharija, a majka Jelisaveta, rođaka presvete Bogorodice. Dugo nisu mogli da imaju dece i bili su već stari kada su ga dobili, pa su ga čuvali ga kao malo vode na dlanu.
Prema Jevanđelju po Luki, Zahariji se u jednom trenutku javio Arhangel Gavrilo koji mu je rekao da će Jelisaveta roditi sina koga treba da nazovu Jovan.
Pošto mu Zaharija nije poverovao, jer je već bio jako star da bi mogao da ima decu, Gavrilo mu je rekao da će biti nem sve dok mu se sin ne rodi, s obzirom na to da nije poverovao Anđelu Gospodnjem. Zaista je tako i bilo.
Kada se Jovan rodio, posle nedelju dana održana je svečanost obrezivanja, na kojoj je detetu trebalo dati ime.
Okupili su se prijatelji i rođaci, koji su hteli su da detetu daju ime po ocu, Zaharija. Međutim, sa tim se nije složila Jelisaveta.
Rekla je da će se zvati Jovan. S obzirom na to da Zaharija i dalje nije mogao da govori, urezao je na daščici „Jovan mu je ime“. Tada je progovorio i počeo da se zahvaljuje Bogu i blagosilja ga.
Odlazak u pustinju
Jovan je kao i svako dete živeo sa svojim roditeljima, okružen ljubavlju i pažnjom. Međutim, postojala je velika opasnost da će Jovan po naredbi kralja Iroda Velikog biti ubijen, pa sa majkom odlazi da živi u pustinji.
Naime, Irod je bio jevrejski kralj koji je naredio ubistvo muške dece u Vitlejemu starosti do dve godine kako bi izbegao gubitak prestola od novorođenog kralja Jevreja (Isusa Hrista) čije su rođenje najavili proroci. Jovan, stariji od Isusa pola godine, bio je u opasnosti.
Zaharija je pogubljen jer nije hteo da otkrije gde se nalazi njegov sin, a Jelisaveta je ubrzo umrla, pa su o mališanu brigu vodili anđeli. Jovan je u pustinji živeo do svoje tridesete godine. Jeo je pustinjsku hranu, bilje i divlji med, i dane provodio u molitvi.
Nosio je odelo od kamilje dlake opasano kožnim pojasom. Kada mu je došla reč od Boga da je vreme da među narodom širi veru i najavi dolazak Isusa Hrista, Jovan je u reci Jordan krštavao ljude i slušao njihove grehe koje su mu ispovedali.
Jovan je tada, prema Jevanđelju apostola Marka, govorio: „Dolazi za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remenje na obući njegovoj. Ja vas krstih vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim.“
Jovan je tada u okolini Jordana propovedao blizinu Carstva nebeskog i pozivao svoje sunarodnike na pokajanje. Mnogi su se kajali za svoje grehe i tražili da ih Jovan, koji im je govorio da je oprost greha tu za one koji se okrenu Bogu, krsti.
Pranje vodom, kao deo obreda krštenja, nije služilo spiranju grehova, već očišćenju tela, pretpostavljajući da je duša unapred temeljno očišćena pravednošću.
Sveti Jovan je u pustinji lečio bolesne, pa su neki Jevreji verovali da je on očekivani mesija, odnosno Hristos, ali Jovan je to negirao govoreći da je samo „glas vapijućeg u pustinji“ i da će veći od njega doći.
Krštenje Isusa Hrista
Isus Hristos je oko svoje tridesete godine otišao da se krsti kod Jovana. Kada mu je Isus prišao, Jovan mu je tada rekao: „Gle jagnje Božije koje uzima na sebe grehove sveta.
Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?” Isus mu je na to odgovorio: „Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu“. Posle tih reči Sin Božji ušao je u Jordan. Isus je, iako bezgrešan, primio od Jovana krštenje da bi tim svojim delom osvetio ceo obred.
Krštenje je obavljeno tri puta potapanjem i otpuštanjem (pogruženjem) u vodu. Time je uspostavljena sveta tajna krštenja, a krštenje Hristovo Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju kao praznik Krstovdan 18. januara.
Nakon što ga je Jovan potopio u reku Jordan i krstio ga, sa neba se na Isusa spustio Duh Sveti u vidu goluba i Božji glas je progovorio: „Ti si sin moj ljubljeni. U tebi mi sva milina.“
Bog je tada objavio da je Isus njegov sin, a Isus je nakon krštenja proveo četrdeset dana u pustinji, nakon čega je počeo da propoveda. Ovaj događaj se u hrišćanstvu naziva Bogojavljanje i praznuje se 19. januara po julijanskom kalendaru.
Pogubljenje Jovana Krstitelja
Prema predanju, Jovan Krstitelj je pogubljen po nagovoru Herodijade, žene vladara Iroda Antipe (sina Iroda Velikog). On je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snajom Irodijadom.
Irodijada je bila žena rođenog brata Iroda, Filipa, koji je još uvek bio živ. Imala je ćerku, lepu plesačicu Salome, sa kojom se dogovorila da plesom očara Iroda i da mu zauzvrat traži Jovanovu glavu. Irod je uhapsio Jovana i zatvorio ga u tamnicu, da bi kasnije naredio da mu odrube glavu, i na poslužavniku je iznesu Herodijadinoj ćerki Salomi.
Prema istoričarima, Irod se bojao velikog uticaja koji je Jovan imao na ljude i da može voditi dizanju ustanka, jer su mu ljudi verovali i uradili bi ono što im kaže.
Video ga je kao veliku pretnju. Jovanovi učenici su preuzeli telo i sahranili ga.
Glava Svetog Jovana
Kada je Sveti Jovan pogubljen, neprijatelji su se uplašili da će prorok vaskrsnuti pa nisu dozvolili da mu se glava sahrani sa telom.
Irodijada je naredila da se glava baci na gomilu izmeta. Znajući gde su bacili Jovanovu glavu, Sveta Jovana Mironosica je pronašla i tajno je sahranila na Jeleonskoj gori. Tamo je glava ostala zakopana sve do IV veka.
Postoje tri obretenja (otkrivanja, pronalaženja) glave Svetog Jovana Krstitelja. Italija, Francuska, Sirija i Grčka tvrde da se kod njih čuvaju delovi Jovanove glave.
Najpouzdanije otkriće je to da je prednji deo glave, koji se danas nalazi u katedrali Gospe od Amijena u Francuskoj, zaista Jovanov, a tu je od 1204. godine.
Mnoga čuda su se dogodila, kao što je spasavanje grada Amjena od kuge u 17. veku molitvama pred glavom Svetog Jovana. Takođe, u Francuskoj postoji tradicija da se ljudi izmiruju u hramu pred svetinjom.
Godine 1958. izvršeno je anatomsko ispitivanje moštiju koje su sproveli profesori anatomije, farmacije, hirurgije i stomatologije.
Lice Svetog Jovana je identifikovano kao mediteransko, a utvrđeno je da je starost osobe kojoj je pripadao deo glave između 25 i 40 godina.
Na glavi je ustanovljen jasan i vidljiv trag udarca od noža. Poznato je da je Irodijada, onda kada je glava Svetog Jovana dospela do nje, opsednuta besom probila glavu nožem.
Ruka Svetog Jovana
Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je, po predanju, imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu „Onoga koga je prorokovao”.
Za ruku Svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad zgrčena.
U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.
Jevanđelist Luka hteo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije gde je velikog proroka ubio car Irod.
Uspeo je samo da prenese jednu ruku u Antiohiju, svoje rodno mesto, gde je čuvana do 10. veka, a posle preneta u Carigrad u Aja Sofiju, odakle je nestala u vreme Turaka. Ruka Svetog Jovana Krstitelja se danas čuva u manastiru Srpske pravoslavne crkve na Cetinju.
U to vreme od ruke su bila odvojena dva prsta. Jedan je danas u Osmanskom muzeju u Istanbulu.
Drugi je u Sijeni i interesantno je što se na kivotu u kome se čuva nalazi natpis na srpskom: „Pretečina desnica Jovanova, pomeni mene Savu arhiepiskopa srpskoga!“
Sveti Sava je dobio drugi prst 1219. i položio ga u manastir Žiču. Kasnije je čuvan u Pećkoj Patrijaršiji do 1458. Jelena, žena despota Lazara ih je odnela u Moreju (Pelopnez). Ubrzo su sakrivene u Italiji u Sijeni, u hramu Svete Marije.
Ruka je ostala u Carigradu i posle pada pod Osmanlije 1453. sultan Bajazit II je 1484. poklanja ostrvu Rodos. Sulejman I 1522. osvaja to ostrvo i relikvija je odneta na Maltu gde je počivala 250 godina dok Napoleon nije osvojio to ostrvo 1798.
Car Rusije Pavle I je 1799. dobio svetu ruku i smestio je u Zimski dvorac. Tu se nalazila do 1917. kada je majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II odnela ruku u rodnu Dansku.
Tu je, u dogovoru sa mitropolitom kijevskim, rešila da ruku pokloni dinastiji Karađorđević, u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica i tako se ona obrela u Sremskim Karlovcima da bi kasnije bila čuvana u riznici crkve pri dvoru na Dedinju.
Ruka Svetog Jovana Krstitelja.
Cetinjski manastir. pic.twitter.com/neEz05gx6k— Cica (@Cica385) January 19, 2021
Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar II Karađorđević je pri povlačenju poneo ruku i sakrio je u Ostrogu i ona je tu provela rat.
U jednoj policijskoj raciji 1952. ruka je oduzeta crkvi i doneta u Podgoricu, a onda u Beograd. Tu je bila u državnom trezoru sve do 1978. Tada je poklonjena Manastiru rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju gde se i danas nalazi.
Desnica Svetog Jovana prvi put je izneta pred narod na Ivanjdan 1993. godine. Interesantno je da je 2006. data Rusiji na 40 dana. Bila je u najvećim ruskim gradovima, a onda je nekoliko dana provela i u Kijevu, piše Istorijski zabavnik.
Sveti Jovan Krstitelj jako je poštovan u hrišćanskom svetu, ali i kod muslimana, kod kojih je poznat kao prorok Jahja ibn Zakarija.
Dan njegove smrti obeležava se praznikom Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja 29. avgusta po gregorijanskom i 11. septembra po julijanskom kalendaru. Jovan se naziva Krstiteljem, jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Pretečom zato što je najavljivao Hristov dolazak.
Srbi su u slavu Svetog Jovana Krstitelja izgradili preko 300 hramova, među kojima su Crkva Svetog Jovana Krstitelja u Zatonu, Hram začeća Svetog Jovana Krstitelja u Jovanovcu, Crkva Svetog Jovana Preteče u Samodreži kod Vučitrna, Hram Svetog Jovana Preteče u Zvorniku, Crkva rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu i mnoge druge.
(Kurir)