Ispovest majke bivše narkomanke je potresna i teška
Kristina Neman je majka koja je odlučila da podeli sa svetom svoju najveću životnu tragediju – borbu sa zavisnošću njene ćerke Natalije, koja je počela još u tinejdžerskom uzrastu.
Kristina, majka troje dece, suočila se s hororom koji ni jedna porodica ne bi trebalo da iskusi, dok je pokušavala da spasi život svoje ćerke i očuva porodicu koja je nekada bila srećna i puna ljubavi.
Prvi znaci problema
Kristina je ispričala da je prvi šok doživela kada je iz škole dobila poziv koji je promenio sve. Umesto uobičajenih tema vezanih za ocene ili ponašanje, rekli su joj da je njena ćerka uhvaćena s drogom.
To je bio trenutak kada je Kristina shvatila da je Natalija, tada petnaestogodišnjakinja, krenula putem opasne zavisnosti.
Međutim, problemi su počeli mnogo ranije. Natalija je sa samo 12 godina doživela vršnjačko nasilje, što je ostavilo duboke emocionalne rane.
U pokušaju da pobegne od bola, počela je da krade lekove protiv bolova iz ormarića svojih bake i deke.
Kristina i njen suprug Piter nisu odmah primetili šta se dešava, jer su lekovi ostali iza Natalijinog pokojnog dede i niko nije obraćao pažnju na njihovo nestajanje. Ovo „lečenje bola“ postalo je početak mnogo ozbiljnijeg problema.
Susret sa heroinom
Sve se pogoršalo kada je Natalija, putem interneta, upoznala dečaka koji ju je uveo u svet heroina. Imala je samo 15 godina kada je prvi put probala drogu koja će ubrzo postati njen svakodnevni porok.
Počela je da krije špriceve po kući, a njen život se sve više urušavao. Njihov porodični pas čak joj je jednom prilikom spasao život, nanjušivši je i ukazavši Kristina da je Natalija predozirana.
Borba za život
Za Kristinu i njenog supruga, svaki dan bio je nova borba. Kristina se priseća jedne posebno mučne noći kada je njen suprug Piter morao fizički da se bori s Natali kako bi je sprečio da sebi ubrizga smrtonosnu dozu.
Porodica je prolazila kroz nezamisliv stres, dok su se svi trudili da pomognu Natalija, koja nije mogla da pobegne od zavisnosti.
Natalija se više puta predozirala i završavala na rehabilitaciji. Bilo je trenutaka kada su svi mislili da je prekasno.
Međutim, uz neprestanu podršku porodice i mnogo napora, uspela je da se očisti od heroina i fentanila sa 22 godine.
Stid i želja za pomoći
Kristina priznaje da ju je godinama bilo sramota da progovori o ovom problemu. Verovala je da će ljudi osuđivati nju i njenu porodicu.
Sada žali što nije ranije potražila pomoć i otvoreno govorila o zavisnosti svoje ćerke.
„Da sam ranije bila hrabrija, možda bismo brže pronašli izlaz iz ovog pakla“, rekla je Kristina.
Knjiga kao inspiracija
Kako bi pomogla drugim porodicama koje se suočavaju sa sličnim izazovima, Kristina je zajedno s Natalijom napisala knjigu pod nazivom „O Natali“.
U ovoj knjizi su podelile svoju priču, nadajući se da će pokazati drugim „normalnim“ porodicama da nisu same u ovoj borbi.
Natalija je priznala da nikada nije mislila da će doživeti svoje dvadesete, a nekoliko predoziranja zamalo je zauvek prekinulo njen život.
Danas, Natalija i Kristina koriste svoje iskustvo da podignu svest o zavisnosti i da inspirišu druge da potraže pomoć na vreme.
Njihova priča je potresan podsetnik na to koliko zavisnost može biti razorna, ali i na snagu ljubavi i upornosti koja može pobediti čak i u najtežim situacijama.
Teška noć u hodniku porodične kuće
Kristina se sa tugom priseća jedne od najtežih noći u životu svoje porodice. Te večeri otišla je ranije na spavanje, dok je njen suprug Piter ostao da radi u svojoj kancelariji.
San ju je tek počeo savladavati kada su je uznemirili čudni zvuci. Bilo je skoro 11 sati uveče kada je iznenada čula komešanje i trčanje.
Instinktivno je ustala iz kreveta i izašla iz spavaće sobe, samo da bi zatekla prizor koji je nikada neće napustiti.
„Videla sam svog muža kako se fizički bori s Natalijom u hodniku. Nisam odmah shvatila šta se događa, ali kad sam spustila pogled, videla sam špric u njenoj ruci.
Pokušavala je da sebi ubrizga drogu, a Piter je očajnički pokušavao da je zaustavi. Bio je to trenutak kada smo dotakli samo dno kao porodica“, ispričala je Kristin za „The Sun“.
Ali to, nažalost, nije bio kraj užasa koji su tek dolazili.
Pas Obi spasava život
Jednog subotnjeg jutra, kada je Natalija imala 18 godina, njihov porodični pas Obi postao je pravi heroj. Kristina se priseća kako ju je Obi, inače miran i dobroćudan pas, probudio na neobičan način.
„Probudila sam se rano i videla Obija kako cvili i trči prema vratima Natalijine sobe, pa se vraća ka meni. Njegovo ponašanje bilo je potpuno neuobičajeno, kao da pokušava da mi nešto kaže.
Otvorila sam vrata i pustila ga unutra, a on je nastavio da ide ka Nataliji i vraća se ka meni. Tada sam shvatila da mi pokazuje da uđem“, ispričala je Kristina.
Kada je konačno ušla, zatekla je jeziv prizor – Natalija je ležala nepomično na krevetu, s usnama koje su poplavile.
Prepoznala je simptome predoziranja i odmah je pozvala hitnu pomoć. Obi je te noći spasao Natalijin život, ali je trauma tog događaja ostavila neizbrisiv trag na celu porodicu.
Ponovljeno predoziranje
Nažalost, dve godine kasnije, porodica je ponovo prošla kroz sličan scenario. Ovoga puta, Natalijin tadašnji dečko pozvao je hitnu pomoć i time joj spasao život. Kristina priznaje da nije bila veliki obožavalac Natalijinog partnera, ali mu je ipak bila zahvalna.
„On nije moja omiljena osoba, ali sam zahvalna što je reagovao.
Toliko zavisnika umire zato što oni koji su s njima jednostavno pobegnu. On nije pobegao, i zbog toga ću mu zauvek biti zahvalna“, rekla je Kristina.
Teška odluka o rehabilitaciji
Shvativši da sami ne mogu pomoći svojoj ćerki, Kristina i Piter doneli su odluku da je smeste u rehabilitacioni centar. Kristin priznaje da je to bio jedan od najtežih trenutaka u njenom životu.
„Bez obzira koliko vaše dete ima godina, vi i dalje osećate potrebu da ga zaštitite i brinete o njemu.
Predala sam svoju ćerku nepoznatim ljudima, jer nisam mogla da je spasem. Molila sam se da je vole i razumeju, a ne da je osuđuju, kao što sam ja to ponekad činila“, rekla je Kristin.
Porodica koja pruža drugu šansu
Uprkos svemu, Kristina nikada nije izgubila nadu u svoju ćerku. Iako je Nataliji jednom prilikom ukrala porodični Tifani nakit kako bi finansirala svoju zavisnost, Kristin je pronašla način da joj oprosti.
„Bila sam besna, ali sam znala da to nije uradila jer je želela da me povredi. Zavist je bila jača od nje i činila ju je očajnom. Verujem da se iskreno kajala i zato sam joj oprostila“, priznala je Kristini.
Danas, sa 24 godine, Natalija i dalje živi s roditeljima. Kristina naglašava da je ljubav porodice bila ključna za Natalijin oporavak.
Njena priča je podsetnik da čak i u najmračnijim trenucima, porodica može biti svetionik nade.
(Stil)