Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik, kada se završava i dvonedeljni post, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona vinula na nebo. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta kada se završava i post koji traje 14 dana.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Predanje kaže da je bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela sina svoga i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti. Po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću – Poštuj oca svoga i mater svoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku svoju. Viseći na krstu u mukama, On se seti Majke Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj – Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti majke. Kada je zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.
Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala da živi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona je mnogo pomagala apostolima Sina svoga.
Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često išla na Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru.
U svojoj starosti često se molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i objavio joj, da će kroz tri dana biti upokojena.
S velikom radošću ona se vratila u svoj dom poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke.
Apostoli uzeše kovčeg s njenim telom, iz kojeg su se širili mirisi, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše ga u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po Promislu Božjem.
Neki sveštenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času anđel Božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.
Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Bogorodice.
Ali, kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela nisu bila u grobu. Te večeri ona se javi apostolima – mnoštvom anđela okružena, i reče im – Radujte se, ja ću biti s vama navek.
(Stil)