Poznato je da stranci najčešće zameraju srpskoj kuhinji što je previše „jaka i kalorična“, ali čini se da nemaju razumevanja i za kombinaciju ukusa koju mi ovde obožavamo…
Iako se Srbi ponose svojim tradicionalnim specijalitetima kao što su sarma, čvarci, podvarak, pa i pihtije, čini se da ona nisu po ukusu profesionalaca. Poznati gastronomski sajt „Taste Atlas“ koji se bavi istraživanjem najpopularnijih jela u svim zemljama sveta, kao i njihovim ocenjivanjem, dao je negativne ocene našim najpoznatijim specijalitetima.
I mada nije konkretno objašnjeno šta to ovim specijalitetima „fali“, zbog čega su poneli nepopularnu titulu, evo kojih 10 srpskih jela su po mišljenju profesionalaca najgora, krenuvši od najmanje „loših“:
Podvarak
Podvarak se pravi od kiselog kupusa, crnog i belog luka, sa mesom (svinjetina i slanina) ili bez. Tradicionalno se priprema i jede tokom kasne jeseni i zime (kada se ukesili kupus). Mnogi Srbi veruju da ima još bolji ukus ako se podgreje sledećeg dana, a neki čak ga koriste kao lek za mamurluk zbog kiselog ukusa i poveće količine belog luka.
Čvarci
Čvarci se prave od svinjetine, to su komadići mesa isečenog na kockice koji se prže u sopstvenoj masnoći dok se ne istope. Tokom kuvanja, neophodno ih je često mešati, a neretko se dodaje i mleko kako bi dobili boju karamela. Naravno, dodaje se so (što više, to bolje), a u nekim krajevima se dodaju i beli ili crni luk. Obično prave u kasnu jesen ili zimu, često tokom svinjokolja, a jedu se kao predjelo, uz hleb, kajmak, luk i, nezaobilanu, rakiju.
Proja ili projara
Proja je vrsta pogače koja se pravi od mešavine kukuruznog brašna, soli i vode. Čim se u ovo jelo doda mleko, umućena jaja, puter ili ulje, to više nije kukuruzni hleb, već vrsta pogače ili pite koja se zove projara.
Nakon što se ispeče, proja se obično seče na kocke i služi topla. Trebalo bi da bude hrskava sa svih strana, a pošto je malo suva, preporuka je da se jede sa sirom, jogurtom, pavlakom, pasuljem, kiselim kupusom, sarmom ili čvarcima.
Svadbarski kupus
Nema svadbe pod šatrom bez svadbarskog kupusa! To je tradicionalno jelo koje se sastoji od kiselog kupusa, luka, paprike, lovorovog lista, bibera i mesa (svinjetina, teletina, jagnjetina i slanina). Poznat je po tome što se jako dugo sprema, lagano se krčka u zemljanoj posudi po nekoliko sati. Smatra se da što se duže kuva, to će imati bolji ukus, posebno ako se ponovo zagreje sledećeg dana.
Srpska salata
Srpska salata je zapravo malo siromašnija šopska salata koja se pravi od paradajza, krastavca, sirove ili pečene paprike, luka i slanog sira. Srpska salata je skoro potpuno ista, ali bez sira. Povrće se pomeša, zatim začini solju i biberom i pre služenja samo malo pokapa uljem i sirćetom. Ova salata je posebno popularna leti.
Riblja čorba
Riblja čorba se najčešće služi na posnim slavama, to je tradicionalno jelo koje se nekada kuvalo u velikom kotlu na otvorenoj vatri. Obično se pravi od raznih slatkovodnih riba kao što su som, štuka i šaran, a od začina je krcata mlevenom crvenom paprikom. Često služi sa domaćim rezancima.
Popara
Popara, balkanska verzija kaše od hleba, možda je najprakrtičnije jelo koje se sprema kada imamo višak starog hleba, a ne bismo da pravimo prženice. Jede se u mnogim zemljama širom regiona, pa tako postoji mnogo različitih načina pripreme.
Dva ključna sastojka su hleb, isečen na kockice ili iseckan na manje komade, i tečnost, obično mleko ili voda. Tečnost se obično meša sa puterom, biljnim uljem ili svinjskom mašću kako bi jelo bilo što kaloričnije i obezbedilo potrebnu energiju.
Slatko
Slatko najviše ppodseća na kandirano voće. Pravi se od voća koje je ukuvano u šećeru tako da se napravi sirup. Može da se sprema sa raznim vrstama voća kao što su dunje, kore lubenice, trešnje, maline, jagode, kupine, smokve, grožđe, šljive, suve šljive, pa čak i latice ruže, dok se sirupi na bazi šećera često začine vanilom, limunomovim sokom, cimetom ili karanfilićem.
Slatko je znak je gostoprimstva koje se tradicionalno nudi kao topla dobrodošlica gostima. Uvek se servira u malim staklenim činijama i gosti po običaju treba da uživaju samo u kašičici ovog kandiranog voća.
Nasuvo ili rezanci sa makom
Omiljeni vojvođanski specijalitet, koji se tamo zove nasuvo, su jednostavni rezanci s dodatkom maka. Prave od široke, tanke testenine koja je prelivena ogromnim količinama rastopljenog putera i posuta makom i šećerom. Nekada se smatralo bogatim i ukusnim obrokom, a danas predstavlja jeftino, ali omiljeno jelo.
Pihtije
Pihtije su srpsko jelo koje se pravi od svinjskih iznutrica in delova kao što su glava ili papci. Meso se kuva zajedno sa biberom, crnim lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane toliko mekano da se odvaja od kostiju.
Zajedno sa masnom tečnošću u kojoj se kuvalo, meso se stavlja u činije ili plehove, pa se ostavi da se ohladi i stegne aspik. Ovaj žele od mesa se služi narezan na kocke kao predjelo, uz hladno kiselo povrće i čašicu rakije.
(Izvor: Mondo)