Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće išlo bez darova. U selima se, pak, gledalo da se donese nešto što domaćinima treba, a deci ono što će ih obradovati.
Počela je sezona slava, a većina ljudi se pita koji je najbolji poklon da se domaćinu donese na slavu.
Najpre treba reći da tu zvaničnog crkvenog pravila nema, a posle – i da krenete prazne ruke, niste počinili nikakav greh.
Važno je da se dođete dobro raspoložen i da u kuću u koju ulazite, unesete lepo raspoloženje, sreću i dobre želje.
Sve do kraja Drugog svetskog rata na slave u gradovima se najčešće tako i išlo. U selima se, pak, gledalo da se donese na slavu nešto što domaćinima treba, a deci ono što će obradovati.
Tako se odraslima donosila, recimo samo šačica oraha, so ili suvo voće, a deci kocka šećera koju su mališani naročito voleli, jer to nije bilo toliko dostupno kao sad.
Donosila se i jabuka kao simbol lepih želja. Svaka seoska kuća imala je obično i rakiju, pa se i to nosilo, kao doprinos za slavu.
Kako su ljudi posle Drugog svetskog rata počeli masovno sa sela da idu u grad, oni su ove običaje poneli sa sobom.
Paralelno sa tim počeo je i standard ljudi da raste, dostupnost nekih proizvoda postala je veća, pa su se i pokloni za slavu menjali i postajali skuplji.
Šačicu oraha ili suvog voća zanemila je kafa, kockicu šećera čokolada, a rakiju vino ili neko drugo skuplje piće.
To se i danas smatra kao standardan poklon kad se krene za slavu. Poslednjih godina, gosti ga sve češće upotpunjuju cvetnim aranžmanom.
Devedesetih su krsne slave postale statusni simbol pa i pokloni koje su donosili gosti dobili su, nažalost, isto obeležje.
Trebalo bi reći da poklon za slavu ne bi trebalo da bude trošak, kao i da se slava ne pravi da bi se dobijali pokloni. Dakle, poklon za slavu, i kad se kupuje, treba da bude skroman, nikako preskup.
Teolog Vuk Jovanović svojevremeno je to lepo objsnio, poklom ne sme da zaseni ceo događaj.
– Ne sme da se desi da opterećeni jednim aspektom proslave, zaboravimo na ceo smisao. Kad god biramo poklon za nekoga, taj poklon treba da bude primeren i prazniku, odnosno razlogu.
On ne sme da zaseni ceo događaj. Darivanje je kao i u svakom drugom vidu proslavljanja samo jedan segment.
Mnogo je važnije ono što stoji iza dara, znači, namera i ljubav sa obe strane – naglašava teolog Vuk Jovanović.
(Religija)