Medlin Olbrajt rođena kao Mari Jana Korbelova je američki političar i diplomata. Bila je 64. američki državni sekretar ujedno je bila i prva žena na toj funkciji. Na predlog predsednika SAD Bila Klintona, pošto je Senat odobrio njeno imenovanje, stupila je na dužnost 23. januara 1997.
Medlin Olbrajt rođena je u Pragu. Vaspitana je kao rimokatolik, jer su njeni roditelji prešli iz judaizma u katolicizam kako bi izbegli progon. Ime „Madlen“ je francuska verzija češkog nadimka „Madlenka“ koji joj je nadenula baka. Olbrajtova je zvanično uzela novo ime prilikom odlaska na školovanje u Švajcarsku. Njen otac, Jozef, bio je češki diplomata (ataše za saradnju s medijima) u Češkoj ambasadi u Beogradu sve do okupacije Čehoslovačke od strane nacista.
Godine 1939, porodica Korbel prebegla je u London, pošto je Nemačka anektirala Bohemiju i Moravsku. To joj je možda spasilo život, s obzirom da su mnogi njeni rođaci u Čehoslovačkoj nastradali u holokaustu.
Porodica ponovo beži kada su komunisti preuzeli vlast u Čehoslovačkoj da bi se 1948. preselili u Ameriku. Tamo je Jozef postao dekan Škole za međunarodne studije Univerziteta Denver. Između ostalog, bio je profesor i kasnijem državnom sekretaru Kondolizi Rajs.
Olbrajtova se školovala u Švajcarskoj i Denveru, a kasnije studirala političke nauke na koledžu Velzli u Masačusetsu. Američki državljanin postala je 1957. Nakon diplomiranja u maju 1959, udala se za čikaškog novinara Džozefa Olbrajta.
Imaju tri kćerke, bliznakinje En i Elis, i Kejti. Pošto su bliznakinje rođene šest nedelja pre termina, kako bi skrenula misli sa tog problema, Olbrajtova je upisala kurs ruskog jezika i za tih šest nedelja ga tečno naučila.
Doktorsku diplomu stekla je na Univerzitetu Kolumbija, studirajući paralelno sa podizanjem dece. Godine 1982, Olbrajtovi se razvode, jer je Džozef našao drugu ženu. Godine 1996, Olbrajtova je saznala da je troje njenih baba i deda pobijeno u Holokaustu. Prema njenim rečima, za svoje jevrejsko poreklo saznala je tek kao odrasla, u 59 godini života.
Nakon penzionisanja, Olbrajtova je objavila memoare „Gospođa sekretar“ (Madam Secretary) (2003.) i „Moćni i Svemoćni: Odrazi na Ameriku, Boga i svetska dešavanja“ (The Mighty and the Almighty: Reflections on America, God, and World Affairs).
Prva žena državni sekretar
Madlen Olbrajt je prva žena državni sekretar i, u vreme svog mandata, žena sa najvišim položajem u istoriji SAD. S obzirom da nije rođena Amerikanka, nije mogla da se nada predsedničkom položaju. Kao državni sekretar, Olbrajtova je osnažila veze SAD sa saveznicima, insistirala na demokratiji i ljudskim pravima i promovisala u svetu američku trgovinu i privredu, radne odnose i standarde očuvanja životne sredine.
Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku. Na sebe je navukla bes brojnih Srba u bivšoj Jugoslaviji zbog primetnog antisrpskog stava i uloge koju je imala u artikulisanju američke politike za vreme ratnih sukoba na Balkanu, naročito na Kosovu i u Bosni.
Godine 2000. Olbrajtova je postala jedan od najviših zapadnih diplomata koji se sreo sa komunističkim liderom Severne Koreje, Kimom Džong Ilom, za vreme zvanične posete toj zemlji.
Zalagala se za bombardovanje Srbije. Srbe je povremeno nazivala „odvratnim“, ali i „izvanrednim narodom sa značajnom istorijom“.
„Odvratni Srbi“, reči su kojima je Medlin Olbrajt počastila aktiviste češkog udruženja “Praško proleće”, kada su joj oni pod nos poturili fotografiju na kojoj se nalaze žrtve NATO bombardovanja 1999.
„Moramo da shvatimo da u Srbiji ima snaga koje žele bolje odnose sa SAD. Nije sve u Srbiji negativno. Oni žele da budu tretirani na drugačiji način, a mi imamo ekonomske i diplomatske instrumente da na to utičemo“, rekla je Olbrajt. Ključnu ulogu imala je u Mirovnim pregovorima u Rambujeu o Kosovu i Metohiji 1999. godine.
(Izvor: Mondo)