Katarina je bila žena Čarlsa Dikensa i nije dobila šansu da ikad dokaže da može biti još mnogo više. Kad je umirala dala je pisam ćerki uz reči: „Daj ovo u muzej, neka svet zna da me je nekad voleo“.
Porodični život Katarine Dikens bio je sve, samo ne jednostavan. Mogla je da postane čuvena glumica, pisac ili kuvarica, ali ona je odabrala da bude supruga genija i majka desetoro dece.
Ispunila je san legendarnog engleskog pisca Čarlsa Dikensa o velikoj porodici i ženi koja će od njegove kuće načiniti toplo ljubavno gnezdo. Ali, nakon 20 godina zajedničkog života, više nisu imali ničeg zajedničkog. Ženu koju je nekada voleo, Dikens je gledao kao ludaču.
Njena životna priča je priča o velikom razočaranju u život, sudbinu, muža. Razočaranju u sve.
Katarina je bila prelepa mlada žena u ranim dvadesetim godinama kada je upoznala Čarlsa Dikensa 1835. godine. U to vreme, on je bio običan novinar nepoznat javnosti. Katarina je odrasla u dobroj porodici. Njen otac bio je muzikolog i urednik, a majka muzički kritičar i izdavač. Njena porodica bila je onakva kakvu je Dikens sanjao.
Nakon godinu dana viđanja, Čarls i Katarina su se venčali. Bili su zaista srećni, kao i većina mladenaca. Bili su mladi, slobodni, veseli, bez finansijskih problema. Večeri su provodili u pozorištima i na prijemima.
„Mojoj boljoj polovini, godpođi D, mojoj najdražoj supruzi“, imao je običaj da napiše Čarls kada bi joj slao pisma dok su bili kratko razdvojeni.
Izazov sa decom
Devet meseci nakon venčanja, 1837. godine, par je dobio prvo dete, sina Čarlsa Dikensa Juniora. Katarina se tada razbolela, zbog čega joj je bilo teško da se stara o osnovnim potrebama bebe. Zbog toga je ubrzo pala u depresiju. Čarls je želeo da podrži svoju suprugu i bio je srećan što mu je rodila naslednika, a želeo je još četvoro dece. Nakon što su dobili peto dete, a tada je Dikens pao u depresiju. Počeo je da se žali da su bogovi ipak previše darežljivi prema njemu.
„Čini se da ćemo oko Nove godine dobiti još jedno dete. Za razliku od kralja iz bajke, ja se molim da bog prestane da nas nagrađuje decom, imamo ih dovoljno“, govorio je pisac.
Iako je gotovo neprestano bila trudna, Katarina je stalno dokazivala da može da bude odlična supruga i majka. Ugađala je mužu svemu, a usput napisala i kuvar pod nazivom „Šta ćemo za večeru?“ (What Shall We Have for Dinner?), koji je objavljen 1851. godine. U njemu je sakupila recepte za omiljena Čarlsova jela, neke savete za vođenje domaćinstva namenjene mladim suprugama i primere organizovanja prijema do 18 gostiju. Bila je i odličan saputnik na putovanjima, Čarls je prosto obožavao njenu hrabrost da se suoči sa novim okolnostima i prihvati nova iskustva, uvek nasmejana.
Priča o narukvici i veliki skandal
Peti sin bračnog para Dikens, Frensis Džefri, rođen je početkom 1844. godine. Tokom 15 godina, Katarina je bila ili trudna, ili je rađala, ili je hranila decu. Imala je dva spontana pobačaja, a jedna ćerka, Dora, preminula je nakon samo 8 meseci života.
Čarls je počeo da krivi Katarinu za preteranu plodnost i to što je gotovo konstantno trudnoća. Sve više i više ga je nervirala, sve dok nije zaključio kako oni zapravo nikada nisu bili dobar spoj. Svi prijateljima je rekao da njih dvoje nisu suđeni jedno drugom. Postao je hladan i aparičan, verovao je da ga ona u svemu ograničava. Bila mu je debela, ružna, loša majka, bila je previše nervozna, mnogo je plakala, previše ljubomorna.
Nakon rođenja poslednjeg deteta, Čarls je odlučio da spavaću sobu podeli na dva dela tako što će između sebe i svoje supruge postaviti policu s knjigama.
Ubrzo nakon toga, u proleće 1858. godine, poštari su napravili veliku grešku – narukvicu koju je Čarls kupio poslali su na njegovu adresu. Dobila ju je Katarina, a bila je namenjena 18-godišnjoj glumici Elen Ternan. Katarina je poludela i napravila skandal. Ali, Dikens je imao jednostavno objašnjenje:
„Kupovina poklona glumicama koje učestvuju u mojim delima sasvim je obična stvar. A ti si, draga moja ženo, previše ljubomorna i dosadna si sa tim užasnim scenama“.
Štaviše, Dikens je insistirao da Katarina od kod Elen i sama joj preda narukvicu i izvini se za svoje uvredljivo ponašanje. To je bila kap koja je prelila čašu – Katarina je iz sve snage zalupila vrata i ostavila Čarlsa zauvek.
Kasnije se otkrilo da je Katarina zapravo upoznala Elen godinu dana pre skandala, čak i da je lično iznajmila apartman za nju, njene sestre i majku. Glumica je svuda pratila Čarlsa, a otpočeli su ljubavnu vezu 5 godina nakon Čarlsovog razvoda.
Žena koja je izgubila sve
Nijedna ćerka nije pozvala Katarinu na svoju svadbu. Nisu je čak ni obavestili da joj se sin Valter preminuo. Najstariji sin, Čarls Dikens Junior bio je jedino dete koje je pošlo sa majkom. Ostali su pripali ocu, prema zakonima viktorijanskog doba.
Dikens nije podržavao komunikaciju između dece i majke, ali nije je ni branio. Mnogo godina kasnije, njihova ćerka Kejt napisala je o majci:
„Ništa nije bilo strašno s njom. Kao i svi mi, i ona je imala probleme, ali bila je dobra, fina osoba, istinska dama. Moja jadna majka plašila se oca i nije mala prava da izrazi svoje mišljenje. Nikad joj nije bilo dozvoljeno da kaže šta oseća“.
„Nekada me je voleo“
Sve do svoje smrti, Katarina je živela sama i čeznula za Čarlsom. Živela je devet godina duže od njega, i na kraju preminula od kancera 1879. godine. Pre nego što je umrla, ćerki Kejt je dala pisma koja je razmenjivala sa Čarlsom i rekla:
„Daj ih u muzej, da svet sazna da me je nekada voleo“.
Sahranjena je u Londonu pored ćerke Dore, koja je preminula u osmom mesecu života.
Tokom skandaloznog razvoda, mnogi su podržavali Čarlsa. Govorili su da niko ne može da živi sa osobom koja ne vodi računa o sebi, stalno je loše raspoložena i ne želi da postane bolja, naročito kada živi sa genijem poput Čarlsa Dikensa.
Sa druge strane, nekima je bila simpatična, a mnoge žene su je istinski razumele i sažaljevale, jer su i same imale mnogo dece i znale su kako je teško biti lepo raspoložen uz stalne obaveze oko beba i zahtevnog muža koji te za sve krivi.
Naročito nije lako biti srećan onda kada te neko stalno kritikuje i kada ne osećaš da si voljen, kao što je Katarina gotovo celog života živela.
(Izvor: Stil)