Punih 15 godina Rusi su uporno testirali vozilo koje je bilo hibrid letelice i broda. Iako se radilo o nezgrapnoj i prilično bezopasnoj letelici, čelnike CIA-e na njen spomen oblivao je hladan znoj.
Punih 15 godina Rusi su uporno testirali vozilo koje je bilo hibrid letelice i broda. Iako se radilo o nezgrapnoj i prilično bezopasnoj letelici, čelnike CIA-e na njen spomen oblivao je hladan znoj.
CIA
CIA se, toliko prestrašila ruskog tajnog projekta da su dizajnirali posebnu bespilotnu letelicu kojom su špijunirali njen razvoj. Ta prva verzija ekranoplana dizajnirana je da leti do deset metara iznad tla ili površine vode i koristi „ground“ efekat, što joj je omogućavalo da prevozi veoma težak teret, bilo u vojnim trupama, opremi ili nuklearnim glavama.
Uprkos dimenzijama i težini, MD-160 je mogao da postigne brzinu od 500 km/h. Hladni rat bio je jedno neobično i napeto vreme ukoliko ste bili Amerikanac ili Rus. Amerikanci su bili u konstantnom strahu od „crvene“ ruske invazije, a Rusi od američke.
Obe velesile su se naoružavale kao da sutra ne postoji, atomskim oružjem se pretilo kao zvečkama, gradili su se bunkeri, ali i neverovatno oružje i prevozna sredstva dostojna naučno-fantastičnih romana. Jedno od njih svakako je i ruski ekranoplan u istoriji upamćen kao „Kaspijsko čudovište“. Ekranoplani su naime prevozna sredstva koja koriste sve blagodati tzv. „ground“ efekta.
Ona lete, ali vrlo blizu tla ili površine vode dok im sloj vazduha između krila i tla drastično smanjuje otpor. „Kaspijsko čudovište“ 1964. je godine dizajnirao slavni inženjer Rastislav Aleksejev što je vrlo brzo otkrila i CIA. Oni su iz vazduha snimili gigantsku letelicu sa oznakom „KM“ i tada je prozvali „Kaspian monster“.
Ali „KM“ je zapravo bila ruska oznaka za „Korabl maket“ tj. prototip. Raspon krila misteriozne letelice bio je čak oko 37 metara, a dužina njenog trupa iznosila je 92 metra. MD-160 je uterivao strah u kosti. Bila je to tada najveća letelica na svetu, a veličina je u Hladnom ratu bila bitna.
Promašen projekat vredan milione
I dok je „Kaspijsko čudovište“ imalo izvrsne karakteristike za prevoz tereta, za vojnu upotrebu imao je jednostavno previše mana. Manevarske mogućnosti bile su mu u najmanju ruku bedne, a i najmanji nagli pokret mogao je da prouzrokuje rušenje letjelice jer bi krilo zahvatilo površinu vode i onda mu više nije bilo spasa.
I dok je zbog leta nad površinom, ekranoplan bio nedostižna meta za podvodne mine i torpeda, on je morao uvek da ima oružanu pratnju, koja bi se pobrinula da je put čist i savršeno prohodan.
Kasnije verzije letelice bila su čak i naoružane raketama, ali stvar nikad nije dovedena do savršenstva. No, Rusi nisu hteli da priznaju da su milione uložili u promašeni koncept, a testiranja i nadogradnje nastavile su se sve do pada SSSR-a.
Rušenje ekroplana
Nakon punih 15 godina testiranja na Kaspijskom jezeru dogodila se i prva velika nesreća. Ekranoplan se srušio zbog greške pilota, a njegovi su ostaci bili preteški za izvlačenje iz jezera.
Propast celog projekta godinama je ostao pravi tabu u Rusiji, a prve fotografije zapadom su se proširile tek početkom 90-ih godina kada je izvorna i gigantska verzija već odavno bila „u penziji“.
„Lun“ kao zamena
Nju je ipak na nekoliko godina „zamenio“ „Lun“, manja verzija „letećeg broda“. Ruska vojska proizvela je tek dva primerka koje su koristili do 1996. godine. Oni su i danas usidreni u jednoj od ruskih luka gde podsjećaju na neka druga, megalomanska vremena Hladnog rata.
(Izvor: Blic)