„Tebi Srbin ne treba, tvoje mesto je ovde! I da znaš, nikad nećeš dobiti papir za venčanje“, govorili su Kameliji koja je ludo volela Vladu iz Srbije, pre nego što je preplivala Dunav.
„On je bio stranac, a ja Rumunka bez ijednog dokumenta. On je dolazio u Rumuniju da prodaje vegete i cigarete, ona je maštala da se uda u Jugoslaviji.
On ju je zaprosio, njoj rumunska policija nije dozvolila da se legalno uda za Srbina.
Ni ona ni on nisi imali nameru da odustanu od svoje ljubavi i to baš onako – po cenu svog života!“ – ovako bi se ukratko mogla opisati životna priča Kamelije koja je u novembru 1988. godine zbog ljubavi preplivala Dunav kako bi iz Rumunije došla u Srbiju kod svog verenika Vlade!
I dok danas, mnogi zbog ljubavi ne bi ipak ni prstom mrdnuli, Kamelija se tada, sigurna u svoju ljubav prema Vladi, bez dokumenata koja su joj po naredbi Nikolae Čaušeskua oduzeta, kao i svim njenim tadašnjim sunarodnicima, uputila u opasnu avanturu – ilegalno preplivavši Dunav do Srbije.
Godine 1988. kada su usmeno dobila odbijenicu za sklapanje braka, tada 20-godišnja mlada devojka odlučila je da sa dvojicom nepoznatih muškaraca istog imena i prezimena preliva Dunav do Srbije.
Na sredini reke, pukla joj je guma, ispred su bile stene a na rumunskoj granična policija. Sve je slutilo na smrt koja je isto tako zahvatila na stotine Rumuna koji su u vreme diktatorskog režima bežali u Jugoslaviju.
„Graničari su bili u one male kućice. Oni su bili unutra spavali. Nisu nisu nas primetili. Da jesu, morali bi da pucaju“, prisetila se Kamelija.
Njihova ljubavna priča počela je, kako su ispričali u emisiji „To je život“, na Una televiziji, zahvaljujući Vladinom drugu kod kog je stalno dolazio i Kamelijinoj komšinici koja ga je prva videla na pijaci i odmah znala da ga mora upoznati sa njom.
Te 1986. godine, odmah mu je uputila poziv i objasnila da za njega ima dobru devojku.
Vlada je već sutradan došao na upoznavanje, i kako kaže, zbog ljubavi na prvi pogled, svakog sledećeg vikenda odlazio je u Rumuniju sa osmehom.
„Nikad nećeš dobiti papir za venčanje“
Nakon godinu dana veze odlučili su da se vere, ali tada su počeli problemi. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da dobiju potrebne papire, Kameliju su pozvali nadležni organi.
Kada se pojavila, jedan policajac, inače otac njenog prijatelja, rekao joj je u lice:
„Tebi Srbin ne treba, tvoje mesto je ovde! I da znaš, nikad nećeš dobiti papir za venčanje“, priseća se Kamelija.
Upravo zbog toga, sa samo 20 godina, donela je tešku odluku – da pobegne.
Za njen plan, sem ljudi iz Srbije, znala je samo njena tetka, koja joj je tada rekla:
„Radi samo onako kako ti srce kaže“.
Krenula sa traktorskom gumom i molitvom
Kamelija je 12. novembra donela odluku koja joj je promenila život – sa jednim rancem i unutrašnjom gumom od traktora krenula je ka slobodi.
Iako je napolju vejeo sneg i bilo ledeno, kako kaže, voda joj je delovala topla. Sa sobom nije mogla da ponese ništa vredno, osim – molitve.
Vlada ju je tog dana čekao s druge strane obale. Zajedno sa prijateljem, koji je i sam rizikovao svoju slobodu, parkirao je automobil daleko od obale kako ne bi privukli pažnju jugoslovenskih graničara.
Prolazili su sati i sati, a od Kamelije nije bilo ni traga ni glasa.
„Stres i strah nisu mogli da me zaobiđu. Nakon nekog vremena počeo sam da vičem ‘Kami, Kami’, nadajući se da će me čuti i da će se pojaviti“, priča Vlada.
Prva prepreka – velika stena
Kada je zajedno sa dvojicom muškaraca preplivala ledeni Dunav, na obali ih je dočekala velika stena. Izmorena i promrzla, Kamelija ih je zamolila da joj pomognu da se popne i izađe na put.
Tada je ugledala dva automobila.
„Zaustavila sam jedan. Ljudi unutra su se krstili kad su čuli da sam Rumunka. Onda su se setili da su dva kilometra dalje videli žuti mercedes, auto kojim je došao Vlada.
Pitali su me da li želim pomoć. Rekla sam ‘da'“, priča Kamelija kroz suze, prisećajući se jednog od najtežih trenutaka u životu.
Zajedno sa dvojicom muškaraca s kojima je preplivala Dunav, konačno je stigla kod Vlade. Nepoznati muškarci su, baš kao i ona, ostali kod njega još nedelju dana.
Ubrzo je napravila jednu veliku grešku
Međutim, nakon što je preplivala ledeni Dunav, krenula put ljubavi i verovala da će početi bolji život, sudbina joj je zadala novi udarac.
Naime, znajući da joj roditelji brinu, Kamelija je morala da ih pozove i da im javi da je dobro.
„Znala sam da brinu, pozvala sam ih i rekla da sam živa i da sam kod Vlade kući. Tati je tada pukao čir, otišao je na operaciju u Temišvar.
Nastao je haos. Potom je policija došla kod njih kući, morali su da daju izjave, da kažu sve što znaju. Kako su se telefoni prisluškivali, znali smo da moramo da idemo dalje, da bežimo iz Srbije“, govori Kamelija.
Krenuvši na put i u potrazi za slobodom Vlada i Kamelija, zajedno sa dvojicom muškaraca, završili su u slovenačkom zatvoru.
Posle sedam dana, Vlada je pušten, dok je Kamelija ostala zatočena još dve nedelje, svakodnevno se pitajući da li će je vratiti u Rumuniju ili će ljubav ipak trijumfovati
„Kamelija, slobodna si“
Za preostale dve nedelje, Vlada je našao čoveka koji je mogao da im pomogne da Kameliju izvedu iz zatvora u Padinskoj skeli, gde je trebalo da bude prebačena. Nakon nedelju dana, došao je i rekao joj da ne brine, da je sve sređeno
„Kada sam stigla u Padinsku skelu, danima sam bila kao na iglama. Povraćala sam od stresa i samo sam čekala ponedeljak. Tada je policajac došao i rekao: ‘Kamelija, slobodna si'“.
„Nikad se nisam pokajala“
Godine 1991. rodio se Aleksandar, 1998. i Filip.
„Naučili su i srpski i rumunski jezik i obojica su otišli da studiraju tamo. Završili su stomatologiju i sada žive u Brašovu, u Transilvaniji“, govori ponosna i hrabra majka.
Kao neko ko je svesno rizikovao život, znajući da bi mogao izgubiti sve – život ako pokuša, a ljubav ako ne pokuša – Kamelija kaže da je sigurna da je donela pravu odluku i da se, baš kao i Vlada, nikada u životu nije pokajala.
„Nikad se nisam pokajala. Ne, Bože! Znam da sam uradila pravu stvar“.
(Kurir)