Demoni sa osobitom lakoćom opsedaju one koji se neprestano hvale, koji traže priznanja i nadmeću se u sujeti, tvrdi Sveti Antonije Veliki
Sa stanovišta pravoslavlja, gordost i hvalisavost nisu samo moralni prestupi – one su duhovne bolesti koje mogu imati dalekosežne posledice po čovekovu dušu.
Ove osobine predstavljaju otpadanje od smirenja, koje je temelj hrišćanskog života, i direktan put ka duhovnoj propasti. Nije slučajno što crkveni oci gordost nazivaju „majkom svih grehova“.
Gord čovek uzdiže sebe iznad drugih, često u svojoj suštini odbacujući Boga, jer mu više nije potrebna milost, niti priznaje svoju slabost i potrebu za pokajanjem.
Takva duša, sa aspekta Crkve, postaje laka meta demona.
Demoni sa osobitom lakoćom opsedaju one koji se neprestano hvale, koji traže priznanja i nadmeću se u sujeti.
NJima nije potreban otvoreni greh da bi ušli u srce čoveka – dovoljna je gordost, i oni nalaze stanište u njegovoj oholosti. Takvi ljudi često ne vide ni svoje padove, jer ih gordost zaslepljuje i udaljava od istine.
Crkva nas uči da se protiv gordosti ne borimo snagom, nego smirenjem, molitvom i pokajanjem.
Sveti Antonije Veliki je rekao demon ništa ne vole kao gorde i hvalisave ljude.
– Ne gordi se i ne hvali se. Progoni iz srca hvalisava misli i ne izgovar hvalisave reči, kao na primer: „Ja sam učinio to i to, ja sam primio na sebe takav podvig, ja nikoga nisam uvredio, nikome nikakvo zlo nisam učinio“.
Sve ovo uvodi u gordost i ko je zaraženim ovakvim i sličnim pomislima postao je stanište đavola i zlih duhova.“
(Magazin Novosti)