Deca pojedinih nacista bili su svedoci gnusnih dela svojih očeva, ali ipak to ih nije sprečilo da do poslednjeg atoma svoje snage vole ta čudovišta
Zamislite da otkrijete da je vaš roditelj pun ljubavi zapravo genocidno čudovište. Neka deca nacističkih vođa kao što su Hajnrih Himler, Herman Gering i Rudolf Hes nisu mogla da prestanu da vole svoje roditelje, provodeći živote pokušavajući da poprave reputaciju svojih očeva, dok su druga izbegavala svako sećanje na njih znajući da nikada ne mogu da prihvate zverstva koja su oni radili.
Evo kako su se nacistički potomci nosili sa paklenom istorijom svojih porodica.
Hans Frank
SIN: Niklas Frank, rođen od Brigite i Hansa Frank 9. marta 1939. godine
Niklas Frank je imao 4 godine kada je prvi put video decu njegovih godina – uprljanu i pocepanu, jezivo mršavu – zatvorenu u koncentracionom logoru u Krakovu. Njegova majka je u crnom mercedesu došla sa njim u logor kako bi kupila korzet.
„Niko ne pravi bolje korzete od Jevreja u getu“, rekla je ona.
Saznao je za ulogu svog oca u svemu ovome, uključujući gušenje u gasnoj komori skoro 2 miliona Jevreja, posle rata, i odmah je shvatio sva zlodela svog oca. On je to pravdao time što su njegovi roditelji bili hladni i distancirani, ponekad i nasilni. Svog sina su zvali „Fremde“, što znači „stranac“.
Niklas je postao novinar, radio je kao urednik u Plejboju, napisao je nekoliko knjiga o svojoj mržnji prema porodici i radio u nemačkom magazinu Stern 20 godina.
On veruje da je njegov otac bio vođen „pohlepom i fanatičnom ambicijom“ i da bi ubio bilo koga, samo ako bi to Hitler tražio od njega. I dalje nosi sliku svog oca gde god da krene. Na pitanje zašto, on odgovara: „Zadovoljan sam onim što prikazuje slika: mrtav je“.
Autorka knjige o deci nacista kaže da je Niklas jednom priznao da svake godine „na godišnjicu očeve smrti, masturbira ispod portreta svog oca ili zamišlja da ga secira“.
Herman Gering
POZNAT PO: vrhovni komandant Luftvafea (nacističkog vazduhoplovstva); tvorac Gestapoa; Hitlerov drugi komandant tokom Drugog svetskog rata. Uhapšen 8. maja 1945. Izvršio samoubistvo pilulom cijanida, 15. oktobra 1946, nekoliko sati pre zakazanog pogubljenja.
ĆERKA: Eda Gering, rođena od Emi Gering 2. juna 1938. godine.
Eda Gering je praktično rođena u nemačkoj kraljevskoj porodici. Slava njenog oca kao odlikovanog pilota iz Prvog svetskog rata i njegova slava kao nacističkog vođe bila je tolika da je slika Ede u njegovom naručju prodata u milionima primeraka u to vreme. Odrasla je okružena privilegijama u „ekstravagantnom domu“ sa bioskopom, bazenom i fiskulturnom salom — i neprocenjivom umetnošću ukradenom od Jevreja na svakom zidu.
Život u luksuzu završio se 31. januara 1945. Sa napredovanjem ruske vojske, Eda i njena majka su pobegle u bezbednost nemačko-austrijske granice, da bi se na kraju uselile u mali stan u Minhenu.
Eda nikada nije verovala u očevu krivicu, jednom je rekla: „Moj otac nije bio fanatik. Mogao se videti mir u njegovim očima. . . Mnogo sam ga volela, i mogli ste da vidite da me voli.”
Postala je medicinska sestra u Visbadenu u Nemačkoj i povremeno je bila uključena u ekstremne desničarske ili neonacističke grupe.
„U 2015. godini, u svojoj 76. godini, podnela je tužbu protiv bavarskog parlamenta da vrati deo imovine njenog oca koja je konfiskovana posle rata“, piše autorka knjige o deci nacista. „Njena tužba je odmah odbijena.“
Martin Borman
POZNAT KAO: Hitlerov privatni sekretar i šef matične kancelarije nacista. Umro je, najverovatnije od samoubistva, u maju 1945 (njegovo telo nije indentifikovano do 1972).
SIN: Martin Adolf Borman mlađi, rođen 14. aprila 1930. godine.
Martin Adolf Borman mlađi je bio prvo kumče Adolfa Hitlera. Njegov otac, kao Hitlerov sekretar, kontrolisao je svu komunikaciju sa nacističkim vođom, čineći ga izuzetno moćnim u nacističkim krugovima.
Stariji Borman je bio „izuzetno oštar” prema svom sinu, a autorka knjiga odeci nacista piše da između njih nije bilo „nikakve veze ili ljudske topline”.
„Jednom, kada je Martin Adolf salutirao Fireru sa ‘Hajl Hitler’, njegov otac ga je ošamario; običaj kada se direktno obraćao Hitleru bio je da se kaže: „Heil, mein Fuehrer.“ “
Martin Adolf je imao 15 godina i bio je u internatu kada se rat završio. Pošto je njegova porodica već pobegla, on je pobegao i uzeo ga je austrijski farmer koji ga je odgajao kao hrišćanina. Kako su otkrića o nacističkim akcijama tokom rata izašla na videlo, ona su bila u suprotnosti sa njegovim novim hrišćanskim učenjima. Shvatio je da je sve što je naučio o čovečanstvu i moralu bilo pogrešno.
Martin Adolf nikada nije javno osudio svog oca, verujući da samo Bog može da sudi, i ušao je u jezuitsku bogosloviju 1948. godine. Zaređen je za sveštenika 1958. godine.
Povređen je u saobraćajnoj nesreći 1971. Kada se probudio u bolnici, odmah se zaljubio u svoju medicinsku sestru. Oni su se kasnije te godine venčali i oboje su postali verski instruktori. Martin Adolf se penzionisao 1992. i umro 11. marta 2013. godine.
Josef Mengele
Poznat kao: „Anđeo smrti.“ SS oficir odgovoran za užasne „eksperimente“ na zatvorenicima koncentracionih logora. Pobegao u Argentinu 1949, završio u Brazilu. Udavljen kod brazilske obale 1979.
SIN: Rolf Mengele, rođen od Irene Šenbajn u martu 1944.
Sa samo godinu dana kada se rat završio, mladi Rolf Mengele nije poznavao svog oca, odrastao je u domu pune ljubavi sa bakom i dedom, majkom i očuhom. Rečeno mu je da mu je otac mrtav. Saznaje istinu tek sa 16 godina. Njegov otac je pokušavao da se poveže sa njim putem pisama, čak je pisao i ilustrovao dečiju knjigu za njega, ali bezuspešno.
Ali dok se Rolf očito protivio verovanjima i postupcima svog oca, osećao je srodstvo i nastojao da ga bolje upozna.
Kako je Josef Mengele bio glavna meta lovaca na naciste, Rolf je proveo pet godina ugovarajući svoju dvonedeljnu posetu Brazilu 1977. godine. Putujući pod ukradenim pasošem, Rolfova motivacija, bila je da „pokuša da shvati kako je ovaj čovek, njegov rođeni otac, mogao aktivno da učestvuje u ogromnoj nacističkoj mašini smrti“.
Ubrzo nakon što je stigao, Rolf je pokrenuo temu Aušvica. Stariji Mengele se branio, negirajući bilo kakvu odgovornost za zločine, iako je priznao da je učestvovao u „eksperimentima“ iz košmara kojima su Jevreji bili izloženi.
„Šta je trebalo da radim sa tim ljudima?“ upitao je. „Bili su bolesni i polumrtvi kada su stigli.“ Tvrdio je da je „njegov posao bio samo da utvrdi ko je sposoban da radi“ i da „pretpostavlja da je spasio živote nekoliko hiljada ljudi“.
Rolf nikada nije otkrio njegovu lokaciju, rekavši da je „nemoguće izdati oca“. Ipak, njegova osećanja prema tom čoveku se nisu promenila.
„Nisam se ni potrudio da ga slušam ili razumem. Jednostavno sam odbacio sve što je govorio“, rekao je Rolf. „Nikada neću razumeti kako ljudska bića mogu da rade te stvari. To što je moj otac bio jedan od njih ne menja moje mišljenje.“
On se odrekao imena Mengele 1980-ih, uzevši prezime svoje žene umesto toga da bi svoju decu poštedeo tereta. Živi u Frajburgu, Nemačka, gde radi kao advokat.
Rudolf Hess
Poznat kao: Zamenik Hitlera do 1941. godine kada je uhapšen u Engleskoj nakon odmetničke misije. Ostao je u zatvoru do svog samoubistva vešanjem 17. avgusta 1987. godine.
SIN: Volf Rudiger Hes, rođen od Ilse Hes 18. novembra 1937. godine.
Volf je imao samo tri i po godine kada je njegov otac uhapšen u Engleskoj. S njim je komunicirao godinama putem pisma, čak je i učio šah od njega, i uvek je verovao u očevu nevinost.
Godine 1959. odbacio je obaveznu vojnu službu uz obrazloženje da je njegov otac bio u zatvoru zbog kreiranja tog nacrta, što se smatralo „činom protiv mira“.
Na kraju je dobio svoj slučaj kao prigovarač savesti i postao građevinski inženjer. Ali njegova misija da brani svog oca tek je počela.
„Vulf je osnovao Komitet za oslobađanje Rudolfa Hesa i pokrenuo peticiju koju je potpisalo više od 350.000 ljudi, uključujući dva bivša predsednika Zapadne Nemačke i dva dobitnika Nobelove nagrade.
Volf je „posvetio život svom ocu“, napisavši tri knjige o njemu: „Moj otac Rudolf Hes“ (1986), „Ko je ubio mog oca, Rudolfa Hesa?“ (1989) i „Rudolf Hes: Bez žaljenja“ (1994). Kada bi ga pitali o njegovom životu, on bi odgovorio: „Nikad nisam imao vremena za sebe: svo slobodno vreme sam posvetio svom ocu.“
Do kraja je verovao da su njegovog oca ubili Britanci, čak je 1988. osnovao organizaciju posvećenu promociji ove teorije. Imao je tri sina, od kojih je prvi, takođe po imenu Volf, rođen na Hitlerov rođendan.
Volf je umro od otkazivanja bubrega u oktobru 2001.
Hajnrih Himler
Poznat po: Razvoju SS i koncentracionih logora. Uhapšen 21. maja 1945. Izvršio samoubistvo kapsulom cijanida 23. maja 1945. godine.
ĆERKA: Gudrun Himler, rođena od Margarete Himler 8. avgusta 1929. godine.
Ćerka šefa SS-a je imala lepa sećanja kada je sa svojim ocem išla u Dahu, prvi nacistički koncentracioni logor i Himlerovo prvo dete. Dok je videla očeve „zatvorenike“, sve „neobrijane i loše odevene“, bila je fascinirana baštom sa povrćem u logoru, jer ju je podsećala na njenu farmu iz detinjstva.
Sa ponosom je gledala svog oca u nacističkim redovima, dok je Adolfa Hitlera zvala „ujka Hitler“, a on bi joj svake Nove godine poklanjao lutku i čokolade.
Ubeđena u nevinost svog oca, ostala je njegov najveći obožavalac posle rata, pa joj je bio cilj da „oslobodi reputaciju svog oca“.
Njen stan na periferiji Minhena postao je „pravi muzej u slavu njenog oca“, a ona je svoj život posvetila negovanju sećanja na njega.
Godine 1951. pridružila se grupi u Nemačkoj posvećenoj pomoći nacističkim vojnicima i sledeće godine formirala je sličnu sopstvenu grupu, nazvanu Vikinška omladina, po uzoru na originalnu nacističku omladinu. Ova grupa je bila zabranjena u Nemačkoj 1994. godine.
Ipak, Gudrun je provela veći deo svog života kao „militantni“ zagovornik krajnje desničarskih ciljeva u Nemačkoj. Udala se za bavarskog državnog službenika i simpatizera nacista 1960-ih. Žive u predgrađu Minhena i imaju dvoje dece.
(Stil)