24. marta 1999. počeli su vazdušni napadi NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) koji su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi. Međutim i dalje najveća “državna tajna” je da su piloti tadašnje Vojske Jugoslavije napadali NATO baze, a pre svega u Tuzli (BiH) i Tirani (Albanija)!
Najveće priče tokom bombardovanja SRJ 1999. godine, a za koje su čuli svi Srbi, su one vezane za napade tadašnje Vojske Jugoslavije na aerodrome u Tuzli i Tirani gde su bile stacionirane NATO snage. Međutim ove navode niko nikada nije potvrdio i ostaće, najverovatnije večita misterija.
Mnogi analitičari, među kojima i Zvonimir Trajković tvrde da se ovaj napad zaista dogodio i iznose detalje ovog udara srpske vojske na snage NATO pakta!
Prema tim tvrdnjama Zvonimira Trajkovića na aerodromu Ponikve okupljena je kombinovana eskadrila od 6 Orlova 2 MIG-a 21 i jednog Galeba G4. Zadatak je bio da se u niskom letu dođe do Tuzlanskog aerodroma i uništiti što više NATO aviona.
U nedelju 18. aprila u 13:30 naši avioni su iznenada na stajanci napali NATO avione jer je u to vreme „zbog kvara“ (sabotaža naših operativaca) bio isključen radar na aerodromu Tuzla.
Iznenađenje je bilo potpuno jer ih ni Avaksi nisu registrovali na vreme pa su naši avioni primećeni tek na 10 Km od Tuzlanskog aerodroma a tada je bilo kasno da NATO avioni uzlete. Četiri NATO aviona u parovima su bila spremna za uzletanje ali su naši pre njihovog poletanja već napali.
Bila je to izuzetno rizična akcija i iako je iz naše baze javljeno da su naši avioni primećeni niko od pilota nije želeo da akciju prekine.
Po izjavi majora Gavrilovića koji je leteo na jednom od Orlova, on je ispustio bombe na grupu oštećenih NATO aviona koji su se nalazili na pisti skroz desno, i okrenuo letelicu da bi ponovo napao helikoptere.
Za njim su krenula još 3 Orla i ispustila teret svako na već odabrane ciljeve, dok su 2 Orla ostala da preciznije gađaju avione koji su se spremali da polete i 8 lovaca koji su pre neki dan stigli u Tuzlu. Dva MIG-a i Galeb su raketama i mitraljezima dovršavali posao.
Teoretičari zavere tvrde da je cela akcija izvedena munjevito, a navodno je trajala oko 15 minuta i tada je u povratku ka Ponikvama raketom sa zemlje oboren jedan naš Orao. Ostalih osam aviona se vratilo do aerodroma Ponikve.
Epilog ove akcije su uništena 17 aviona i 3 specifička helikoptera NATO-a. Dok neki drugi nezvanični izvori koji su imali mogućnost da vide posledice ovog napada navode da je uništen 21 avion i 3 helikoptera, te da su u lančanim eksplozijama uništena i 2 transportna aviona, kao i značajan deo tehnike. Poseban bes NATO-a izazvala pogibija 11 oficira, pilota i poslužioca vazduhoplova.
Drugi nalet i napad Srba na NATO, navodno se dogodio u Tirani gde je bila stacionirana eskadrila od 12 Apača raketnih helikoptera koji su trebali da budu vazdušna podrška za „Atlantsku brigadu“ koja se spremala da preko prevoja Košare i Gorožup zajedno uz sadejstvo sa NATO snagama izvrši proboj i vojnički zauzme Metohiju a kasnije i Kosovo.
Navodno je „Atlantsku brigadu“ sačinjavalo oko 6.000 Šiptara dobrovoljaca iz inostranstva sa Američkim instruktorima. Prvi napad dogodio se 13 aprila kada je 4 naših aviona napalo pripremni kamp Atlantske brigade koji se nalazio blizu mesta Kamenica na severu Albanije.
Tom prilikom je oboren jedan Apač a Atlantskoj brigadi su naneti ozbiljni gubici. Ta operacija je bila posebno riskantna jer je od aerodroma Ponikve do Tirane trebalo leteti skoro sat vremena (54 minuta) a biti neotkriven od strane radara, NATO avijacije i avaksa.
Prema tvrdnjama Trajkovića napad je planiran tako da po 2 Galeba G-4S sinhronizovano polete sa aerodroma Ponikve i Golubovci kod Podgorice i neopaženo se privuku NATO bazi duboko u teritoriju Albanije.
Akcija je izvedena tako što su u niskom letu kroz planinske klance prvo doletela 2 G-4S sa aerodroma Golubovci a 20 minuta kasnije stigla su još 2 Galeba G-4S sa aerodroma Ponikve.
Rezultati ovog napada su bili više nego impresivni jer je uništeno 5 Apača, a sva 4 Galeba su uspela da se neoštećana vrate u svoje baze (koje najčešće nisu bili aerodromi sa kojih su uzleteli).
Puni efekat ovog napada se ogledao i u tome što NATO više do kraj agresije na Jugoslaviju nije koristio Apače. Avioni, navodno korišćeni u napadu su: Mig 21, Orao i G4 Supergaleb.
(Izvor: Telegraf)